Алтоман Војиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 20:
| деца =
}}
'''Алтоман Војиновић''' ([[1347]] — [[1359]]) је био [[Срби|српски]] [[војвода]] и [[велики жупан]] из породице [[Војиновићи|Војиновића]] који је владао [[Хум]]ом. Наследио је [[1347|1347]]. године]] породичне поседе као најстарији син [[Војвода Војин|војводе Војина]]. У касну јесен исте године се оженио [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновићем]] и са њом је [[1348|1348]]. године]] добио сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]] ([[1366]] — [[1373]]). Током своје владавине пратио је [[Душан Силни|Душана Силног]] ([[1331]] — [[1355]]) [[Освајања Душана Силног|на његовим походима]], а сукобљавао се и са пљачкашким одредима [[Бан Босне|бана Босне]], [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] (([[1314]])[[1322]] — [[1353]]), који су упадали у Србију. После његове смрти његове поседе је приграбио његов [[брат]] [[кнез]] [[Војислав Војиновић]] (око [[1355]] — [[1363]]) који је са њих протерао једанаестогодишњег Николу и његову мајку.
 
== Порекло и породица ==
Ред 35:
== Алтоман као син војводе Војина ==
 
Алтоман се први пут у [[Историја|историјским]] изворима помиње [[1335|1335]]. године]] као ''Алтоман, син Војинов''. Вероватно је са својом браћом пратио оца на походу краља Душана [[1334|1334]]. године]] током кога су заузети [[Охридски Град|Охрид]], [[Костур (град)|Костур]], [[Струмица]], а сам [[Солун]] је био опседнут, а вероватно се нашао и на походима током [[1342]]. и [[1343|1343]]. године]] на простору данашње [[Република Албанија|Албаније]].
 
Почетком `40 година [[14. век|XIV века]] је највероватније војвода Војин својим синовима доделио засебне области на управу. Алтоману је припало залеђе [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], тако да је он успоставио добре односе са дубровачким трговцима који су му плаћали сигуран пролаз преко његових земаља. Највероватније је са тим земљама добио и титулу великог жупана, иако се са њом први пут помиње тек [[1347|1347]]. године]]. Током овог времена је краљ Душан породици Војиновић за њихове заслуге уступио тзв. ''[[стонски доходак]]'' који је припадао [[суверен]]у Србије.
 
== Владавина ==
 
После смрти војводе Војина почетком [[јесен]]и [[1347|1347]]. године]], његове поседе наслеђује његов најстарији син Алтоман. Он се крајем [[Година|године]] жени [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновићем]], са којом [[1348|1348]]. године]] добија сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]]. Он је за потребе свадбе затражио од Дубровчана неколико [[лађа]], које су му они уступили тек на захтев самог [[Цар Душан|цара Душана]], али су том приликом одбили да му за време унапред исплате одређену своту новца на име тзв. ''стонског доходка''.
 
Већ током [[1348|1348]]. године]] Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир (област)|Епиру]] и [[Тесалија (област)|Тесалији]]. Током наредне [[Година|године]] се обнављају непријатељства између бана Босне [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] и српске царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[Речно ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији противмачено као нека врста агресије. Последица тих сукоба били су чести упади трупа бана Босне на простор којим је владао Алтоман, а само [[Гацко]] је неколико пута страдало током њихових похода који су стизали и до [[Котор]]а. После пропасти дипломатских активности уз посредништво [[Република светог Марка|републике светог Марка]], цар Душан у октобру [[1350|1350]]. године]] креће са војском на простор бановине Босне. Стефан II се пред њим повукао, тако да је Душан без борбе заузео цео Хум и отпочео опсаду [[Престоница|престоног]] [[Бобовац|Бобовца]]. Међутим овај поход је био прекинут изненадним ударом [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]] ([[1347]] — [[1354]]) на јужне границе српског царства, што је цара приморало да се са својом војском брзо повуче на [[југ]]. Ово повлачење је одмах искористио Стефан II и поново преузео контролу над западним деловима Хума.
 
После ове Душанове интервенције, одреди бана Босне су скоро у потпуности престали са упадима на просторе српског царства, али је и поред тога велики жупан Алтоман морао бити на сталном опрезу. Наредне године, он је провео управљајући својом облашћу, не упуштајући се у послове царевине Србије, пошто о њему у наредном периоду нема вести.
 
Велики жупан Алтоман Војиновић умире [[1359|1359]]. године]], а његове области непосредно након његове смрти преузима његов брат, [[кнез]] [[Војислав Војиновић]], који је са њих протерао једанаестогодишњег Николу и његову мајку, доделивши им мали посед на уживање.
 
== Види још ==