Војислав Субботић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Војислав Суботић |
|||
Ред 1:
{{Биографија
#REDIRECT [[Војислав Суботић]]▼
| име = Војислав
| презиме = Суботић
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Др Војислав Суботић
| пуно_име =
| дан_рођења = 6.
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1859.
| место_рођења = [[Нови Сад]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| дан_смрти = 4.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1923.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина СХС]]
}}
'''Др Војислав Суботић''' ([[Нови Сад]], [[6. јануар]] [[1859]]. – [[Београд]], [[4. децембар]] [[1923]]) је био српски [[Хирургија|хирург]], један од оснивача [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]], шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду, водећи хирург у [[Србија|Србији]] крајем 19. и почетком 20. века. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, [[урологија|урологије]], [[ортопедија|ортопедије]]. Његово име је у толикој мери повезано са оснивањем, развојем и афирмацијом српске оперативне медицине да се у многоме може тврдити да је био отац практичне хирургије у Србији.
== Биографија ==
Војислав Суботић је био син српског песника и политичара [[Јован Суботић|Јована Суботића]] и његове супруге Савеке, рођене Полит-Десанчић, прве председнице Српског женског савеза, који су живели у Новом Саду, где је и он рођен 1859. године. Основну школу завршио је у [[Загреб]]у, гимназијско образовање је започео у [[Сремски Карловци|Карловцима]], а завршио у Новом Саду. Медицинске студије је започео у [[Беч]]у, које је са 17 година прекинуо да би за време [[Српско-турски рат|Српско-турског рата]] 1876. године, као [[добровољац]] учествовао у борбама на [[Дрина|Дрини]]. Студије наставља у [[Париз]]у, а у доктора медицине бива промовисан у својој 22 години 1881. године у Бечу.
[[Слика:Vojislav Subotić.JPG|thumb|220px|лево|''Доктор Војислав Суботић'']]
Као млад, веома даровит и амбициозан, лекар његова жеља је била да се даље усавршава. По заршетку студија ради на [[патологија|патолошкој]] [[анатомија|анатомији]], а затим као аспирант на Хируршкој клиници Проф. др Е. Алберта, познатог [[Чешка|чешког]] хирурга, који је од 1881. године био професор хирургије у Бечу. Др Алберт је познат по Албертовом шаву, који је увео у употребу у дигестивну хирургију.
Започео је своју праксу у [[Земун]]у 1884. године када је постављен за градског физикуса и примарног лекара. Касније је основао прво хируршко одељење [[Земунска болница|Земунске болнице]]. На позив Српског санитета, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одељење у Београду 1889. године у тадашњој Палилулској болници.
У рату са Бугарима и [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] (1912 - 1913.) је стекао многа искуства заснована на повредама малокалибарским оружјем, које проузрокује велика разарања ткива. С обзиром да је претежно радио као грађански, а не као војни хирург у Београду, нису му стизали многи од тешких рањеника који су страдали још на бојишту или убрзо након рањавања. Радећи у Палилулској болници, све до 1907. када прихвата место шефа болнице на [[Врачар]]у - Опште државне болнице, др Суботић је својом енергијом покушао и успео, да запуштене болничке прилике имени до те мере да је болница постала једна од најбољих установа тог времена. Био је строг и ауторитативан шеф.
Године 1906. први пут је изабран за председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Др Суботић је као учесник у ратовима 1912-1918. радио као грађански и у својству војног хирурга. У рату са Бугарима и Балканском рату радио је у позадини, Београду, где су стизали рањеници са бојишта. За време Првог светског рата он је као резервни санитетски пуковник радио у Београду, а потом у [[Ниш]]у. Не желећи да падне у ропство непријатеља, евакуисао се преко [[Албанија|Албаније]], иако је његово здравствено стање било тешко због стенокардичних напада, које га је пратило током остатка живота. Оронуо и ослабио, више није имао своје хируршко одељење, одлази у Париз и Лондон, где је радио (1916-1918) у интералијалној комисији као наш делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У [[Лондон]]у је одржао предавање "О епидемији пегавца у Србији 1914-1915. године.
[[Слика:Jovan and Vojislav Subotic family grave in Zemun.jpg|thumb|left|Породична гробница породице Суботић на Земунском гробљу.]]
Године 1916. конструисао је шину за имобилизацију бутњаче и приказао је у Париској академији медицине, због чега је, између осталог и за остале значајне услуге нашег санитета, изабран за члана Парискг хируршкг друштва 1916. године. Др Суботић је био један од првих хирурга у свету који је применио репарацију крвног суда уместо подвезивања. Почетком 1918. он се вратио на [[Крф]] и ставио на располагање министру војном, одакле је отишао у [[Солун]]. Ту му је понуђен безбедан рад у позадини [[Солунски фронт|Солунског фронта]], међутим, он то није прихватио. Тражио је да ради на фронту и изабрао Другу армију, чији је командант био војвода [[Степа Степановић]], и у њој је радио са својим ученицима. Искуство др Суботића и његови савети често су помогли да спасу велики број тешких рањеника. Прешавши Солунски фронт заједно са својим ученицима и сарадницима радио је у "Пољској хирушкој болници" у [[Драгоманци]]ма.
Та болница је саграђена по његовој идеји и могла је да служи на част својим хирурзима и по завршетку операција добила је велику похвалу од стране војводе Степановића. Поред тога, др Суботић је био одличан посмарач, систематичан и студиозан научни радник. Својим успесима у раду и саопштењима стекао је глас ванредног ратног хирурга, јер је био покретач и носилац епохе савремене хирургије у нас. Није случајно изабран у то време за члана Друштва ратних хирурга [[САД]] и [[Енглеска|Енглеске]].
Идеја за оснивање [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факутлета у Београду]] потекла је још давне 1898. када је [[Народна скупштина Србије]] донела одлуку да се [[Велика школа]] у Београду подигне на степен универзитета. На основу израђеног пројекта комисије из састава СКА и Велике школе, тек законом из 1905. ова промена је извршена, али Медицински факултет у то време није отпочео са радом. Међутим, уз меморандум Српског лекарског друштва, тадашња влада је одредила комисиу у саставу: др [[Милан Јовановић Батут|Милана Јовановића]], др Војислава Суботића и др [[Ђорђе Јоановић|Ђорђа Јоановића]], да израде Нацрт оргнизације будућег Медицинског факултета. Ова акција уродила је плодом и маја 1914. Скупштина Србије донела одлуку о отварању Медицинског факутлета. Први светски рат је омео извођење овог плана и тек по завршетку рата 20. фебруара 1920. је почело админстративно функционисање Медицинског факутлета у Београду.
После дугогодишњег и напорног рада др Суботић је поставио темеље прве хируршке литературе у нас и постао отац не смао српске хирургије, него целокупне опративне медицине. Због својих заслуга, изабран је 1919. за редовног професора хирургије. За првог декана новооснованог факутлета изабран је проф. др [[Милан Јовановић Батут]], а први продекан постао је проф. др Суботић. Следеће, 1921. он је изабран за декана. Његов избор за декана, утицао је на оживљавање свих делатности Медицинског факултета. У исто време је основао и Прву хируршку клинику, чији је први директор био лично он.
За допринос медицинској науци и хируршкој пракси проф. др Војислав Суботић је за живота добио највише награде, одликовања и признања. Поред наведеног био је члан Француског, Немачког и Међународног хируршког друштва, Пештанског лекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине. Међутим, највећа награда му је била, како је сам једанпут рекао, поштовање и љубав његових ђака. Др Суботић је преминуо децембра 1923. у Београду у 64. години живота.
== Литература ==
*[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/01/srpski/F00103101.shtm ''Лекар и хуманиста'', Др Михајло Молнар]
*[http://www.mgb.org.rs/sr/legati/jovana-subotica Музеј града Београда, Легат Јована Суботића]
*''На данашњи дан''
{{DEFAULTSORT:Суботић, Војислав}}
[[Категорија:Новосађани]]
[[Категорија:Српски лекари]]
[[Категорија:Професори београдског универзитета]]
| |||