Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
{{Планина
'''Пљешевица''' или '''Пљешивица''' је [[планина]] на граници [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] у источном делу [[Личка висија|Личке висије]]. Као наставак планине [[Мала Капела|Мале Капеле]] пружа се у смеру северозапад-југоисток од [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] до [[Зрмања (река)|Зрмање]] и дели [[Лика|Лику]] од [[Поуње|Поуња]].
| име = Пљешевица
[[Слика:Licka_Pljesivica.jpg|мини|250п|Пљешевица у Лици: поглед са Голе Пљешевице]]
| слика = Licka_Pljesivica.jpg
Пљешевица припада динарском саставу. Већи део њене површине покривен је густом [[шума|шумом]] иако назив планине сугерише оголелост (''пљеша'' = ћела, ''пљешив'' 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). Планина је изграђена од [[кречњак]]а и са палеозојским је језгром. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац. Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:
[[Слика:Licka_Pljesivica.jpg|мини|250п| опис_слике = Пљешевица у Лици: поглед са Голе Пљешевице]]
| области = [[Лика]], [[Босанска Крајина]]
| регије = Личко-сењска жупанија, Задарска жупанија, Унско-сански кантон
| покрајине =
| републике =
| државе = {{ХРВ}} {{БИХ}}
| највиши_врх = Озеблин
| надморска_висина = 1.657
| венац =
| група = Личко горје
| тип =
| старост =
| топографска мапа =
| језик =
| изговор =
}}
'''Пљешевица''' или '''Пљешивица''' је [[планина]] на граници [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] у источном делу [[Личка висија|Личке висије]]. Као наставак планине [[Мала Капела|Мале Капеле]] пружа се у смеру северозапад-југоисток од [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] до [[Зрмања (река)|Зрмање]] и дели [[Лика|Лику]] од [[Поуње|Поуња]].
 
== Географски положај ==
Налази се на истоку Лике, у Личко-сењској и Задарској жупанији, обухвата мањим делом западну [[Босанска Крајина|Босанску Крајину]]. Као наставак планине [[Мала Капела|Мале Капеле]] пружа се у смеру северозапад-југоисток од [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] до [[Зрмања|Зрмање]] и дели [[Лика|Лику]] од [[Личко Поуње|Поуња]]. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац.
 
== Одлике ==
Пљешевица припада динарском саставу. Изграђена је од [[кречњак]]а и са палеозојским је језгром. Већи део њене површине на северном и средњем делу покривен је густом [[шума|шумом]] иако назив планине сугерише оголелост (''пљеша'' = ћела, ''пљешив'' 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). На југу претежу травнати пашњаци. На њеним горским стенама расте десетак посебних ендема, као што су црвени јаглац ({{јез-лат|Primula portenschlagiana}}), пљешевички клинчац ({{јез-лат|Dianthus monanthos}}) и други. У животињском свету се истичу медведи, вукови, куне, јелени.<ref>[http://sites.google.com/site/likausrcu/licko-gorje Лика у срцу: Личко горје]</ref>
 
== Врхови ==
Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:
* Озеблин (1.657 -{m}-)
* Гола Пљешевица (1.649 m<ref>Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m</ref>)
* Кремен (1.591 -{m}-)
 
== Историја ==
У [[16. век]]у за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова [[Аустроугарска|Аустро-угарске]] са [[Турци]]ма Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима.
 
{{извори}}
 
== Извори ==
==Спољашње везе==
* [http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=896:pljesevica&catid=40:prirodneznamenitosti&Itemid=4 Тромеђа: Пљешевица] {{ср}}
* [http://www.plsavez.hr/hps/Li%C4%8Dka_Plje%C5%A1ivica Личка Пљешивица на страницама Хрватског планинарског савеза] {{hr}}
 
{{coor title dm|44|45|N|15|45|E|region:HR_type:mountain| СГ Ш| ИГД}}