30. мај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот мења: kk:30 мамыр
Autobot (разговор | доприноси)
м commonscat
Ред 1:
'''30. мај''' (30.5.) је 150. [[дан]] [[година|године]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (151. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 215 дана.
 
{{МесецМај}}
| commonscat = 30. мај
}}
==Догађаји==
* [[1431.]]. - У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина [[Јованка Орлеанка]], након што је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV [[1920.]] проглашена је за светицу.
* [[1498.]]. - Кристофер Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
* [[1536.]]. - Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Сејмор, 11 дана након што је погубљена његова друга жена Ана Болен.
* [[1848.]]. - САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару [[1848.]] након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.
* [[1876.]]. - Збачен турски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.
* [[1913.]]. - [[Лондонски мир|Лондонским миром]] окончан [[Први балкански рат|Први балкански рат]].
* [[1942.]]. - Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.
* [[1956.]]. - Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.
* [[1973.]]. - Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.
* [[1976.]]. - Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.
* [[1980.]]. - Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.
* [[1992.]]. -
** Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.
** У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.
* [[1995.]]. - Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.
* [[1998.]]. - У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.
* [[1999.]]. -
** У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи,у Варварину је погођен мост.Погинуло је 10 људи.
** Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.
* [[2000.]]. - Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.
* [[2001.]]. - На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.
* [[2003.]]. - Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у северо-источну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.
 
==Рођења==
* [[1814.]]. - [[Михаил Александрович Бакуњин]], руски револуционар анархиста.
*[[1876]]. - [[Владимир Назор]], песник, партизан, председник Хрватске
* [[1909.]]. - [[Бени Гудмен]], џез музичар, амерички, кларинетиста и композитор.
* [[1945.]]. - [[Перо Зубац]],књижевник
* [[1951.]]. - [[Здравко Чолић]], певач.
* [[1964.]]. - [[Венко Андоновски]], писац.
* [[1980.]]. - [[Стивен Џерард]], енглески фудбалер.
 
==Смрти==
 
* [[1431.]]. - [[Јованка Орлеанка]], француска национална хероина. (* [[1412]])
* [[1593.]]. - [[Кристофер Марло]], драмски писац енглеске ренесансе.
* [[1640.]]. - [[Петер Паул Рубенс]], фламански барокни сликар.
* [[1744.]]. - [[Александер Поуп]], енглески песник и сатиричар.
* [[1778.]]. - [[Франсоа Волтер]], француски филозоф, писац и историчар.
* [[1912.]]. - [[Вилбур Рајт]], амерички пилот и конструктор авиона, пионир авијације.
* [[1918.]]. - [[Георгиј Валентинович Плеханов]], руски филозоф.
* [[1960.]]. - [[Борис Леонидович Пастернак]], руски писац, нобеловац.
* [[1961.]]. - [[Рафаел Трухиљо]], доминикански диктатор.
* [[1994.]]. - [[Павле Савић]], српски нуклеарни физичар и хемичар, професор Београдског универзитета.
 
==Празници и дани сећања==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/30._мај