Radio-drama — разлика између измена

RadioPreteča [[drama]]radio drame je nastajala još u kafanama, gde bi se okupila grupa ljudi slušajući šaljive priče i anegdote rečitih pojedinaca. Kasnije su ove kafane preimenovane u kabaree[[kabare]]e, u kojima su glumci izvodili posebno pripremljene repertoare. Upravo ovakva vrsta pozorišta je bila idealna za radio. Dvadesetih godina prošlog20. veka u svetu je već počelo eksperimentalno izvođenje radio drama. U februaru [[1922]]. godine celi Brodvejski mjuzikli, sa originalnom postavom koja izvodi delo, su emitovane iz studija kao radio drame. Počeli su da se koriste razni zvučni efekti, što je još više pomoglo popularizaciji ove vrste umetnosti.

Najpoznatija radio drama je verovatno [[Rat svetova]], adaptacija [[Orson Vels]]a iz 1938. godine, koja je veliki broj američke publike ubedila da je počela invazija [[Марсовци|Marsovaca]]. Drama je kasnije izvođena i na drugim kontinentima, gde je postigla slične rezultate, što mnogo govori o popularnosti radija u to vreme. Sve do četrdesetih godina prošlog veka, ovaj oblik zabave je bio među najpopularnijim u svetu. Nakon toga, popularizacija televizije je sve više ugrožavala popularnost radija.

Radio drama se u radiodifuznom sistemu Srbije emituje još od [[24. mart]]a. [[1929]]. godine, kada ja na [[Радио Београд|Radio Beogradu]] izvođena dramatizacija narodne pesme Đakon Stefan i dva anđela. Dramatizaciju su prilagodili prof. Dr.dr [[Vinko Vitezica]] i dr [[Gustav Braun]] tadašnji urednici literarnih emisija, dok su uloge tumačili Prvaci [[Народно позориште у Београду|Narodnog pozorišta iz Beograda]] Jovan-Đedo Antonijević, [[Dobrica Milutinović]], Dara Milošević, Sara Todorović i [[Раша Плаовић|Radomir-Raša Plaović]]. “Ako se pomišljalo na istorijsko značenje i trajanje prvog programskog dana Radio Beograda Vinko Vitezica i Gustav Braun su to i postigli dovođenjem Dobrice Milutinovića pred mikrofon. Gde god se Milutinović sa svojom umetnošću pojavljivao, sve što je odigrao postojslo je deo istorije srpskog pozorišta“.