Дионисије Миковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м kutijica biografija
Нема описа измене
Ред 1:
'''Дионисије Ђ. Миковић''', (рођен [[1861]], [[Челобрдо]] ([[Паштровићи]]), умро [[1942]].). Свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник.
 
== Животопис ==
{{Биографија
| име = Димитрије
Линија 20 ⟶ 17:
| држава_смрти =
}}
'''Дионисије Ђ. Миковић''', (рођен [[1861]], [[Челобрдо]] ([[Паштровићи]]), умро [[1942]].). Свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник.
'''Димитрије Ђ. Миковић''', у калуђерству Дионисије, родио се у Паштровићима, на Челобрду, 1861. године од оца Ђура и мајке Стане, рођ. Кажанегре. У раном детињству тешко се разболео и после чудесног оздрављења у манастиру Прасквици, родитељи га, према завештању, у петој години живота предају манастиру да изучава богословске науке. После дванаест година учења, пред епископом Герасимом Петрановићем положио је све испите са највишом оценом. Са осамнаест година се закалуђерио и пароховао у манастирима Прасквици, Градишту и Дуљеву. По сопственој жељи отишао је y манастир Бању, где је радио на васпитању и образовању младих калуђера. Због његових заслуга, [[епископ Герасим]] га је произвео за игумана, 6. децембра 1891. године у катедралној цркви Св. Николе у [[Котор]]у.
 
== Животопис ==
'''Димитрије Ђ. Миковић''', у калуђерству Дионисије, родио се у Паштровићима, на Челобрду, 1861. године од оца Ђура и мајке Стане, рођ. Кажанегре. У раном детињству тешко се разболео и после чудесног оздрављења у манастиру Прасквици, родитељи га, према завештању, у петој години живота предају манастиру да изучава богословске науке. После дванаест година учења, пред епископом Герасимом Петрановићем положио је све испите са највишом оценом. Са осамнаест година се закалуђерио и пароховао у манастирима Прасквици, Градишту и Дуљеву. По сопственој жељи отишао је y манастир Бању, где је радио на васпитању и образовању младих калуђера. Због његових заслуга, [[епископ Герасим]] га је произвео за игумана, 6. децембра 1891. године у катедралној цркви Св. Николе у [[Котор]]у.
 
Дионисије Миковић се књижевним прилозима први пут јавио [[1881]]. године у „Словинцу", а потом је постао сарадник најзначајнијих оновремених књижевних часописа: „Јавора", „Гласа истине", „Гласа Црногорца", „Српског листа", „Луче", „Просвјете", „Босанско-херцеговачког источника", „Дубровника" и „Босанске виле".<br>