Татомир Анђелић — разлика између измена

Татомир Анђелић је рођен 11. новембра 1903. године у засеоку Буковац, између [[Чачак|Чачка]] и [[Краљево|Краљева]], Бечањ, општина [[Мрчајевци|мрчајевачка]], срез краљевачки, Србија, као једно од шесторо деце Павла и Дмитре Анђелићрођене Симићевић. Мајка му је била неписмена, а отац земљорадник са четири разреда тадашње гимназије, али и народни посланик - демократа. Татомир је имао пет сестара.

ОсноввнуОсновну школу је завршио у Мрчајевцима 1914, а наставио је школовање тек 1919. (после завршетка [[Први светски рат|рата]]). За годину дана исполагао је шест разреда гимназије, а наредна два разреда је редовно похађао и виши течајни испит је положио јуна 1922. у гимназији у Чачку. Данас га се [[Гимназија у Чачку]] сећа као једног од својих најпознатијих ученика.

Докторску дисертацију ''Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности'' одбранио је фебруара 1946. После раздвајања Филозофског факултета 1947. припао је новооснованом [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету]], где је 1948. изабран за доцента при Катедри за механику и астрономију. Од 1. јула 1951. је ванредни професор за предмете механике, а од 1. маја 1957. је редовни професор Природно-математичког факултета. Био је шеф Катедре за механику и астрономију 1954-1962, а после њеног раздвајања шеф Катедре за механику 1964-1971. Када је 1971. Катедра је у оквиру реорганизације ПМФ постала Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог Института. Био је декан Природно-математичког факултета 1958-1962. Отишао је у пензију 1974. године.

Изабран је [[17. децембра]] [[1959.]] за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а [[21. марта]] [[1974.]] за њеног редовног члана. Био је директор [[Математички институт САНУ|Математичком института САНУ]] од 1969. до 1978. године.

Био је и дописни члан Међународне астронаутичке академије у [[Париз]]у од [[1969.]] и [[ЈАЗУ]] од [[1975.]] Добитник је [[Седмојулска награда|Седмојулске награде]] 1975, [[Вукова награда|Вукове награде]] 1980, затим [[Орден рада|Ордена рада]] са црвеном заставом 1965, [[Орден заслуга за народ]] са златном звездом 1971, [[Орден Републике]] са златним венцем 1978.