Википедија

Шифра — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
<!--{{redirect|Шифра}}-->
У [[криптографија|криптографији]], '''шифра''' је алгоритам за шифровање и дешифровање — серија прецизно дефинисаних корака који следе један за другим. У нетехничкој употреби, '''шифра''' и '''код''' представљају исти термин, али у криптографији то су различити појмови. У класичној криптографији, шифра је одвојена од кода. Начелно, у коду се замењивање врши на основу обимне књиге кодова, у којој се речи и фразе замењују случајним низом знакова. На пример, "-{UQJHS}-" може бити код за "Наставите до следећих координата".
 
Оригинална информација је позната као отворени текст, а шифровани облик као шифровани текст или '''шифрат'''. Шифрована порука садржи све информације из отвореног текста, али није у облику читљивом за човека или рачунар без примене одговарајућег механизма за његово дешифровање - треба да представља насумичне знакове за све којима није намењена.
Ред 11:
 
Већина модерних шифри може да се сврста у категорије на неколико начина:
* По начину да ли се примењују на блоковима знакова обично сталне дужине (блок шифре), или на непрекидном низу знакова (позната под називима шифра низа, шифра тока или проточна шифра, енг. ''-{stream cipher}-'').
* По начину да ли се исти кључ користи за шифровање и дешифровање ('''алгоритми симетричних кључева'''), или се користи посебан кључ ('''алгоритми асиметричних кључева'''). Ако је алгоритам симетричан, кључ мора бити познат примаоцу и никоме више. Код асиметричног алгоритма, кључ за шифровање је различит од кључа за дешифровање, али је с њим у тесној вези. Ако један кључ не може да се утврди из другог, алгоритам асиметричног кључа има својство јавног/тајног кључа и један од кључева може бити обелодањен без губитка тајности информације.
 
== Порекло ==
Реч шифра потиче из француског језика, {{Јез-фра|cifre - бројка, тајни знак}}, односно из арапског {{Јез-ар|صفر, şafira - празно, şifr - нула, ништа}}.
 
У ранијим временима, цифра је имала значење "нула"„нула“, а касније је коришћена за било који децимални број, или било који број. Ове теорије показују како је цифра постала шифра у значењу шифровање:
 
* У шифровању су се често користили бројеви.
* [[римски бројеви|Римски бројни систем]] је био незграпан, јер не познаје појам нуле (или празног скупа). Појам нуле (која се такође звала цифра), који је за нас сасвим природан, био је посве стран у средњевековној Европи. Цифра је стога добила значење скривања јасне поруке, односно шифровање.
Др Ал-Кади (ref-3) је закључио да се арапска реч -{şifr}- за нулу развила у европски технички термин за шифровање.
 
== Шифровање и кодирање ==
{{главни чланак|Код (криптографија)}}
У не-техничкој употреби, "„(тајни) [[Код (криптографија)|код]]"“ обично значи "шифра"„шифра“. Међутим, у техничким дискусијама речи "код"„код“ и "шифра"„шифра“ се односе на два различита појма. Кодови раде на нивоу значења — то јест, речи и изрази се претварају у нешто друго и то сажимање начелно скраћује поруку. Насупрот томе, шифра ради на нижем нивоу: на нивоу појединачних слова, малих група слова, или, у модерним шемама, на поједине [[бит]]ове. Неки системи користе комбиновани код и шифру, такозвано "супершифровање"„супершифровање“ за повећање сигурности. У неким случајевима, термини код и шифра се користе као синоними у замени и померању.
 
Историјски, криптографија је подељена у [[дихотомија|дихотомију]] кода и шифре; код има своју терминологију, аналогну оној за шифру: "кодирање"„кодирање“, "кодни„кодни текст"текст“, "декодирање"„декодирање“ итд.
 
Међутим, код има доста недостатака, као што су осетљивост на криптоанализу и тешкоће у баратању гломазним књигама кодова. Због тога је код запостављен у модерној криптографији, а шифра је постала доминантна техника.
 
== Типови шифре ==
Постоји више врста различитих типова шифровања. Алгоритми који су се раније користили у прошлости се значајно разликују од модерних метода, а модерна шифра може да се класификује према начину како раде и да ли користе један или два кључа.
 
=== Историјске шифре ===
Шифре са оловком и папиром које су коришћене у прошлости су познате под називом "„[[класична шифра]]"“. Оне укључују просте "„'''шифре замене''' (супституције)"“ и "„'''шифре померања''' (транспозиције)"“. На пример, "добар„добар дан"дан“ може да се шифрује као "ЖСДГЋ„ЖСДГЋ ЖГП"ЖГП“, где се у поруци "д"„д“ замењује са "Ж"„Ж“, "а"„а“ са "Г"„Г“ итд. Померањем би "добар„добар дан"дан“ могло да буде "РДАНДОБА"„РДАНДОБА“. Ове просте шифре и примере је врло лако разбити, чак и без помоћи парова отворени текст - шифровани текст.
 
Просте шифре су замењене шифрама "„'''полиалфабетске замене'''"“, које мењају алфабет замене за свако слово. На пример, "добар„добар дан"дан“ може да се замени са "ЖЋЗИА„ЖЋЗИА ОНВ"ОНВ“, где се у поруци "д"„д“ замењује са "Ж"„Ж“ и "О"„О“, "а"„а“ са "И"„И“ и "Н"„Н“. Чак и на малом узорку познатог или претпостављеног отвореног текста, шифре полиалфабетске замене и шифре померања слова (намењене за шифровање оловком и папиром) се врло лако разбијају.
 
Почетком двадесетог века изумљене су електро-механичке машине за шифровање и дешифровање, а користиле су померање, полиалфабетску замену и неку врсту "додатне"„додатне“ замене. У "ротор„ротор машинама"машинама“, неколико ротирајућих дискова је служило за полиалфабетску замену, а додатне плоче су служиле за неку другу замену. Кључеви су се лако мењали заменом ротирајућих дискова и преспајањем жица додатних плоча. Иако су ови методи шифровања били комплекснији од претходних и захтевале машине за шифровање и дешифровање, изумљене су друге машине (као нпр. британска [http://en.wikipedia.org/wiki/Bombe "Бомба"„Бомба“]) за декриптовање ових метода шифровања.
 
=== Модерне шифре ===
Модерни методи шифровања могу да се поделе по два критеријума: по типу коришћеног кључа и типу улазних података.
 
Ред 48:
* Алгоритми асиметричног кључа (криптографија са јавним кључем), где се користе два различита кључа за шифровање и дешифровање.
 
Код алгоритма симетричног кључа (нпр. ''-{[[DES]]}-'' и ''-{[[AES (криптографија)|AES]]}-''), пошиљалац и прималац морају да имају исти кључ, који је унапред припремљен и који мора да буде тајан за све којима није намењен - пошиљалац користи тај кључ за шифровање, а прималац исти тај кључ за дешифровање. Фајстелова шифра користи комбинацију шифре замењивања и премештања. Већина алгоритама блок шифре је базирана на овој структури. Код алгоритма асиметричног кључа (нпр. ''-{[[RSA]]}-''), постоје два посебна кључа: "јавни„јавни кључ"кључ“ се објављује и омогућава пошиљаоцу да изврши шифровање, док "тајни„тајни кључ"кључ“ прималац чува као тајну и користи га да изврши исправно дешифровање.
 
По типу улазних података, шифре се могу сврстати у две групе:
Ред 56:
[[Слика:sifra1.png|550п|центар]]
 
== Величина кључа и рањивост ==
У чисто математичком нападу (тј. у недостатку других информација које би помогле у разбијању шифре), пре свега су битна три фактора:
* Математичке предности да се открију и искористе слабости шифре.
* Доступна снага израчунавања, тј. снага рачунара која се може употребити за решавање проблема. Треба напоменути да просечне перформансе/капацитет једног рачунара нису једини фактор који се узима у обзир. Противник може, рецимо, да користи више спрегнутих рачунара и да тако значајно убрза потрагу за кључем (такозвани "„[[напад грубом силом"]]“).
* Величина кључа, тј. дужина кључа који је употребљен за шифровање поруке. Како расте величина кључа, тако се повећава и комплексност претраживања грубом силом, све до тачке кад престаје да буде практично директно разбијање шифре.
 
Пошто је жељен ефект тешкоћа израчунавања, теоријски се бирају алгоритам и ниво тежине, а на основу тога се бира одговарајућа дужина кључа.
 
Пример овог процеса се може наћи на сајту [http://www.keylength.com/ "Дужина„Дужина кључа"кључа“], који користи неколико извештаја да покаже рецимо да симетрична шифра са 128 битова, асиметрична шифра са 3072 битова и елиптична крива са 512 битова имају сличну тежину.
 
[[Клод Шенон]] је доказао, користећи разматрања теорије информација, да свака теоретски непробојна шифра мора имати дужину кључа најмање колико је дугачак отворени текст и да се кључ користи само једном (енг. ''-{one-time pad}-'')
 
==Види још==
* [[Глосар криптологије]]
*[[Криптографија]]
*[[Борис Хагелин]]
 
== Референце ==
* Helen Fouché Gaines, “Cryptanalysis”, 1939, Dover. ISBN 0-486-20097-3
* [http://en.wikipedia.org/wiki/Ibrahim_A._Al-Kadi Ibrahim A. Al-Kadi], “The origins of cryptology: The Arab contributions”, Cryptologia, 16(2) (April 1992) pp. 97–126.
Ред 80:
* [http://en.wikipedia.org/wiki/Abraham_Sinkov Abraham Sinkov], ''Elementary Cryptanalysis: A Mathematical Approach'', Mathematical Association of America, 1966. ISBN 0-88385-622-0
 
== Спољашње везе ==
*[http://www.securitydocs.com/Encryption SecurityDocs Resource for encryption whitepapers]
*[http://www.xml-dev.com/lurker/list/crypto.en.html Accumulative archive of various cryptography mailing lists.] Includes Cryptography list at metzdowd and SecurityFocus Crypto list.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шифра”