Sagorevanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 15:
Potpuno izgaranje je gotovo nemoguće postići. U stvarnosti, gorenjem dolazi do hemijske ravnoteže, gde je prisutan velik broj različitih hemijskih jedinjenja, u većem ili manjem udelu, kao recimo [[ugljen monoksid]] ili čisti [[ugljenik]] (čađ ili pepeo), uz proizvode gorenja. Dodatno, gorenje u [[Zemljina atmosfera|atmosferskom vazduhu]], koji je 78% [[azot]], stvora čitav niz [[azotni oksidi|azotnih oksida]].<ref> [http://as.wiley.com/WileyCDA/WileyTitle/productCd-3527324496.html -{Handbook of Combustion}-]</ref>
==Vrste gorenja==
===Potpuno izgaranje===
[[file:Plomin2.JPG|thumb|desno|200px||Termoelektrana Plomin]]
Kod potpunog izgaranja, gorivi sastojci izgaraju u kiseoniku, stvarajući ograničen broj proizvoda. Kada ugljovodonik izgara u kiseoniku, hemijska reakcija stvora samo [[ugljen-dioksid]] i [[voda|vodu]]. Kada hemijski elementi izgaraju, nastaju pre svega oksidi tih elemenata. [[Ugljenik]] će stvoriti ugljen dioksid, [[azot]] će stvoriti [[azot dioksid]], [[sumpor]] stvara [[sumpor dioksid]], a [[gvožđe]] stvara [[gvožđe (III) oksid]].
Gorenje ne dostiže uvek stupanj potpune oksidacije. Ono je zavisno od niza faktora, među kojima je temperature. Na primjer, sumpor trioksid se neće uvek stvoriti sagorenjem sumpora. Azotni oksidi se počinju stvarati iznad 1 540 °-{C}- i više azotnih oksida se stvara sa većom temperaturom. Ispod tih temperatura, azot ostaje u molekulskom obliku (-{N}-<sub>2</sub>). Proizvodi gorenja zavise i od viška ili pritoka kiseonika.
Kod većine industrijskih primena i u [[vatra|vatri]], atmosferski vazduh je izvor kiseonika (O<sub>2</sub>). U vazduhu, svaki 1 -{kg}- kiseonika je pomiješan sa približno 3,76 -{kg}- azota. Azot ne sudeluje uvek u gorenju, ali kod većih temperatura, deo azota će se pretvoriti u [[Azotni oksidi|azotne okside]] (-{NO}-<sub>-{x}-</sub>), obično između 0,002% do 1%. Uz to, gde je prisutan ugljenik, deo ugljenika će se pretvoriti u [[ugljen monoksid]]. Recimo, čitav niz hemijskih reakcija kod gorenja [[metan]]a je slijedeći:
::-{CH<sub>4</sub> + 2 O<sub>2</sub> → CO<sub>2</sub> + 2 H<sub>2</sub>}-O
::-{2 CH<sub>4</sub> + 3 O<sub>2</sub> → 2 CO + 4 H<sub>2</sub>O}-
::-{N<sub>2</sub> + O<sub>2</sub> → 2 NO}-
::-{N<sub>2</sub> + 2 O<sub>2</sub> → 2 NO<sub>2</sub>}-
==Literatura==
| |||