Sagorevanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 56:
===Mikro izgaranje===
Postupak gorenja koji se odvija u malom [[zapremina|obimu]], naziva se mikro izgaranje. Brzo hlađenje igra važnu ulogu u ravnoteži gorenja, u komorama za izgaranje.
==Hemijske jednačine==
Opšta hemijska jednačina za [[Stehiometrija|stohiometrijsko]] gorenje [[Ugljovodonik|ugljovodonika]] je: <ref>-{[http://www25.brinkster.com/denshade/hydro.html Hydrocarbon combustion] "Simple applet that illustrates the Chemical equation"}-</ref>
:<math>C_xH_y + \left( x + \frac{y}{4} \right) O_2 \rightarrow \; xCO_2 + \left( \frac{y}{2} \right) H_2O</math>
Na primer, gorenje [[propan]]a se može opisati kao:
:<math>C_3H_8 + 5O_2 \rightarrow \; 3CO_2 + 4H_2O</math>
Uopšte, hemijska jednačina za stohiometrijsko nepotpuno izgaranje ugljovodonika u kiseoniku se može opisati kao:
:<math>\left( z \right) C_xH_y + \left( z \left(\frac{x}{2} + \frac{y}{4} \right) \right) O_2 \rightarrow \; z \cdot xCO + \left( \frac{z \cdot y}{2} \right) H_2O</math>
Primer nepotpunog izgaranja propana je:
:<math>2C_3H_8 + 7O_2 \rightarrow \; 2C + 2CO + 8H_2O + 2CO_2</math>
Jednostavna opisna jednačina za gorenje ugljovodonika sa kiseonikom je:
:<math>\textrm{gorivo} + \textrm{kisik} \rightarrow \; \textrm{toplina} + \textrm{voda} + \textrm{ugljikov\ dioksid}</math>
Ukoliko se koristi [[vazduh]] kao izvor kiseonika, azot se može dodati u jednačinu, iako on ne sudeluje u hemijskoj reakciji, ali prikazuje sastav dimnih gasova:
:<math>C_xH_y + \left( x+ \frac{y}{4} \right) O_2 + 3,76 \left( x+ \frac{y}{4} \right) N_2 \rightarrow \; xCO_2 + \left( \frac{y}{2} \right) H_2O + 3,76 \left( x + \frac{y}{4} \right) N_2</math>
Na primer, gorenje propana je:
:<math>C_3H_8 + 5O_2 + 18,8N_2 \rightarrow \; 3CO_2 + 4H_2O + 18,8N_2</math>
Jednostavna opisna jednačina za gorenje ugljovodonika sa vazduhom je:
:<math>\textrm{gorivo} + \textrm{zrak} \rightarrow \; \textrm{toplina} + \textrm{voda} + \textrm{dusik} + \textrm{ugljikov\ dioksid}</math>
[[Azot]] može izgoreti i kada postoji višak kiseonika. Toj termodinamičkoj reakciji pogoduju visoke temperature. [[Dizel motor]] radi sa viškom kiseonika da be se izgorele i male čestice, pa kao rezultat stvara i azotne okside. Da bi se smanjilo stvaranje [[azotni oksidi|azotnih oksida]], zakonski je obavezno imati na automobilima [[katalitički pretvarač]] ili katalizator, ili dodavati ispustnim gasovima [[urea|ureu]].
==Literatura==
| |||