Sagorevanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 101:
*Faza destilacije ili gasovita faza, kada se mešavina zapaljivih para i kiseonika zapali. Stvorena [[energija]] se oslobađa u obliku toplote i svetlosti. Često je vidljiv i plamen. Prenos toplote od mesta izgaranja na čvrste materije omogućuje da se razvijaju dodatne zapaljive pare.
*Faza ugljena ili čvrsta faza, kada izlazni zapaljivi gasovi sa materijala, imaju previše nisku temperaturu da održavaju stalan plamen, pa gorivo pougljeni. Gorivo ne gori dovoljno brzo, samo žari, a kasnije se i dimi.
==Način reakcije==
Izgaranje s kiseonikom uključuje čitav niz reakcija sa [[radikal (hemija)|radikalima]].
Visoka energija koja je potrebna za početak gorenja se objašnjava neobičnom strukturom molekula [[kiseonik]]a. On je stabilan [[molekul]], koji sadrži dvostruku [[kovalentna veza|kovalentnu vezu]]. U njegovoj strukturi su svi [[elektron]]i molekula spareni. Ogledima je, međutim, utvrđeno da kiseonik ima paramagnetična svojstva, što ukazuje na nesparene elektrone u strukturnoj formuli molekula kiseonika. Da bi se pokrenulo izgaranje, potrebno je prvo pretvoriti molekul kiseonika u dva [[atom]]a kiseonika. Ta prelazna reakcija ima visoku energiju aktivacije, ali se nakon toga oslobađa znatna količina toplote, čime se reakcija nastavlja. Nakon iniciranja nastaju brojni radikali, kao što su vodonik peroksid (-{HOO}-'''·'''), [[hidroksil]]ni radikal (-{OH}-'''·'''), hidroperoksid (O2<sup>−</sup>), ugljen monoksid, jednoatomni kiseonik, itd.
Čvrsta goriva pre izgaranja, prolaze prvo kroz čitav niz [[piroliza|pirolitičkih reakcija]], koje proizvode oksidirano i gasovito gorivo. Ako nema dovoljno kiseonika, javljaju se štetni i [[Rak (bolest)|kancerogen]]i pirolitički proizvodi, koje prepoznajemo po jakom i crnom dimu.
==Literatura==
| |||