Неда Арнерић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 194.247.204.15 (разговор) на последњу измену корисника Luckas-bot
Ред 12:
 
==Биографија==
Већ од ране младости показивала је интерес за уметност. Учила је балет у Дечијој балетској групи Данице Шетине (1961-1964)и била члан Дечије драмске групе Радио Београда (1963-1966).
Завршила [[Девета београдска гимназија|Девету гимназију]] у [[Београд|Београду]]. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у [[Београд]]у. Дебитује у тринаестој години, у филму ''Сан'' [[1966]]. године. Запажене улоге остварује у филмовима ''[[Јутро (филм из 1967)|Јутро]]'' ([[1967]]), ''[[Подне (филм)|Подне]]'', ''[[Вишња на Ташмајдану]]'' ([[1968]]). и многим другим.
 
Као тринаестогодишња девојчица (1966), снимила је први филм "Сан", сценаристе и редитеља Пурише Ђорђевића и постала прва дечија филмска звезда у бившој Југославији.
Добитник је многих домаћих филмских награда.
 
Завршила [[Девета београдска гимназија|Девету гимназију]] у [[Београд|Београду]], а већ 1968. године је уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у [[Београд]] у класи проф. Миленка Маричића.
Децембра [[2000]]. године изабрана је за посланика на листи [[ДОС]]-а у [[Скупштина Србије|Скупштини Србије]]. Током њеног боравка у [[Турска|Турској]], јула [[2003]]. године, неко је гласао њеном посланичком картицом, што она и њена партија нису одмах признавали.
 
У периоду од 1969. до 1974. године живела је и радила у иностранству и у Југославији, када је снимила чак 15 филмова. Од 1974. године живи у Београду, а ради у Србији и бившим југословенским републикама.
[[2010]]. године додељена јој је [[Награда Павле Вуисић|Награда "Павле Вуисић"]], која се додељује глумцу за животно дело.
 
За улогу Делфине у филу "Исправи се, Делфина", редитеља Александра Ђорђевића, 1977. године добила је "Сребрну арену" на Филмском фестивалу у Пули, као и награду "Царица Теодора" ма Фестивалу глумачких остварења у Нишу.
 
1980. године, дипломирала је истрорију уметности на Филозофском факултету у Београду.
 
Од 1985. до 1999. године водила је сопствену галерију "Атријум" у Београду.
 
Добитница је "Златне арене" на Филмском фестивалу у Пули (1988) за улогу у филму "Алоа - Празник курви", редитеља Лордана Зафрановића.
 
Члан Демократске странке постала је 1996. године.
 
Од 1998. године предаје "Јавни наступ" у Центру модерних вештина у Београду.
 
Била је народна посланица у првом сазиву Народне скупштине демократске Србије (2000-2004).
 
2005. године постала је уметничка директорка Ниш арт фондације у Нишу.
 
За своја остварења на филму, 2009. године, добила је Платеку Југословенске кинотеке
 
[[2010]]. године додељена јој је [[Награда Павле Вуисић|Награда "Павле Вуисић"]], која се додељује глумцу за животно дело. Овако је одлучио жири који чине претходни добитници овог престижног глумачког признања у саставу: Мира Ступица, Мира Бањац и Богдан Диклић.
 
У досадашњој каријери снимила је преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту.
 
== Улоге ==