Стари Лединци — разлика између измена

Већ почетком 19. века, у селу је радила школа, у којој су први учитељи били лединачки свештеници и раковачки калуђери, а током 1842. године изграђен је и први водовод. У време [[Српска револуција 1848—1849.|револуције]] 1848. године, дошло је до оружане интервенције [[Краљевина Угарска|мађарске]] војске против стварања [[Српска Војводина|Српске Војводине]] и Лединчани су учествовали у одбрани [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]. Тада је формиран војни логор и у Лединцима, са задатком да чува десну обалу [[Дунав]]а од упада мађарске војске. Године 1866. избио је у Лединцима велики пожар, услед неопрезности код печења ракије. Том приликом је изгорела скоро половина села. Укидањем војне границе 1881. године, Лединци су припојени цивилној управи провинцијала. 1898. године у селу је основана [[земљорадничка задруга]] под називом Прва српска земљорадничка задруга. Почетком 20. века, у Лединцима је отворена [[читаоница]], а 1913. године је основано Прво лединачко [[тамбура]]шко друштво, да би потом били формирани [[хор]] и драмска секција, као и рецитаторска група. Хор је био најмасовнији. Имао је 35 редовних чланова и назван је Прво лединачко певачко друштво. Мада политички живот, ако се изузме активност Социјалдемократске странке, није био развијен, деловало је неколико политичких струја. Било је демократа, радикала и независних. Међу социјалисте је више пута долазио [[Васа Пелагић]] и на њих имао јак утицај. Мада су политички били расцепкани, када су у питању били [[Југославија|југословенство]], борба за аутономна права [[Српска Војводина|Војводине]] или ослободилачка борба [[Краљевина Србија|Србије]], Лединчани су били јединствени. Своје симпатије према Србији нису крили ни пред [[Аустро-УгарскаАустроугарска|аустро-угарскимаустроугарским]] властима, које су их за "дрско понашање" хапсиле, кажњавале и малтретирале.

Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустро-УгарскуАустроугарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[Царска Русија|Русима]] приликом првих судара у [[Галиција|Галицији]]. Из Русије су као добровољци одлазили на [[Солунски фронт]]. Мобилизација Лединчана успела је аустро-угарскимаустроугарским властима само у првом налету. Касније, већина се на разне начине извукла, и то најчешће на лекарским комисијама. Неки од њих су се склањали у шуму и по базама, где их војне и цивилне власти нису могле пронаћи. Многи који су већ били у војсци дезертирали су под пуном ратном опремом и окупљали се на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Били су то "[[Зелени кадар|зеленокадровци]]", који су представљали озбиљну опасност за позадину аустро-угарскихаустроугарских фронтова. Лединачки зеленокадровци су у току целог рата више боравили у селу него у шуми, а у шуму би се повлачили само кад би им запретила опасност. Што је рат био ближи крају постајали су све активнији, а пред крај рата изабрали су и свог вођу - Пају Радовановића, кога су назвали војвода Мицко. Када је дошло до пробоја Солунског фронта и готово безглавог повлачења аустро-угарскеаустроугарске војске, Лединчани, предвођени војводом Мицком, више пута су успешно пресретали и разоружавали аустро-угарскеаустроугарске војнике. У једном случају, Лединчани су одустали од разоружавања једне повеће групе аустро-угарскихаустроугарских војника, јер им је један од припадника ове групе објаснио да он и његови другови нису непријатељи, већ [[Чеси]], односно [[Словени]] као и Срби и да им је оружје које носе потребно да би се и они ослободили од [[Аустрија|аустријске]] и [[Угарска|угарске]] власти и створили [[Чехословачка|своју државу]]. Прихватајући ово објашњење, војвода Мицко их је пустио да иду.

{{извориreflist}}