Закон (право) — разлика између измена

нема резимеа измене
Закон је нормативни акт [[држава|државе]] који тачно по одређеном поступку доноси њен законодавни орган. Законодавни орган је у [[Србија|Србији]] – Народна скупштина, у [[Хрватска|Хрватској]] - Сабор, у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] – Конгрес, али у већини земаља једноставно - [[скупштина|парламент]]. Закон је након [[устав]]а, који немају једино [[Велика Британија]], [[Израел]] и [[Бутан]], највиши и најважнији [[правни акт]] и сви други правни акти у држави морају бити у складу с њим јер су они акти ниже правне снаге (подзаконски акти).
 
Законима се уређују друштвени односи у свим областима живота. Законом се друштвена правила претварају у [[Правне норме|норме]], које су обавезујуће за све грађане. Сви су пред законом једнаки.
[[Датотека:закон1.jpg|thumb|Пред законом су сви једнаки.]]
 
==Појам закона==
„У формалном смислу, закон је писани правни акт с највишом правном снагом, који доносе посебни законодавни органи, по посебном поступку. При таквом одређивању појма закона не улази се и у питање његове садржине. Тако сви акти које донесе одређени орган (законодавни) у форми одређеној за доношење закона јесу закони, без обзира каква им је садржина. Њихова садржина може бити различита, тј. они могу садржати било опште било појединачне норме.“
 
У [[модерно доба]] улогу законодавца кроз примену начела народне суверености преузима парламент као представнички орган.
 
Елементи законодавне процедуре:
„Појам закона у материјалном смислу се одређује по садржини акта, тј. по нормама које акт садржи. Тако се као закон у материјалном смислу сматра само онај правни акт који садржи опште норме – дакле, сваки општи акт, и то без обзира каква му је форма. Може, дакле, неки акт по својој форми и не бити закон, већ нпр, уредба, а да ипак буде закон у материјалном смислу, јер је општи акт.
Као посебна врста извора права, закони су само акти који су истровремено закони и у формалном и у материјалном смислу, тј. само они које доноси законодавни орган у законодавној форми и који садрже опште норме.<ref>„Правна енциклопедија“ – Савремена администрација, Београд, 1985.</ref>
 
 
 
===Предлог закона===
 
Текстове предлога закона најчешће пишу правници и други стручњаци за посебне области запослени у [[министарство|министарствима]]. Њима у раду помажу и други стручњаци и научни радници који могу допринети да предлог закона буде што бољи. Понекад се организује и јавно слушање о нацрту закона (учесници јавног слушања су чланови одбора, [[народни посланик|народни посланици]] и друга лица чије је присуство од значаја за тему јавног слушања).
 
Право предлагања закона имају:
*сваки народни посланик
*[http://www.srbija.gov.rs/ [Влада]]
*скупштина [[аутономна покрајина|аутономне покрајине]]
*најмање 30 000 бирача
*[[Заштитник грађана]]
*[http://www.nbs.rs/ [Народна банка Србије]] у областима из своје надлежности
 
Предлог закона се састоји из два дела – текста предлога и образложења. Овлашћени предлагач текст предлога закона упућује Народној скупштини. Предлог закона који је упућен Народној скупштини председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, надлежним скупштинским одборима и [http://www.srbija.gov.rs/ Влади], ако она није предлагач (ако закон предложи 30 000 бирача, скупштина аутономне покрајине или народни посланик).
 
Предлоге закона који су поднети Народној скупштини увек разматра Законодавни одбор. Овај одбор разматра предлоге закона са становишта њихове усклађености са Уставом и [[правни системи|правним системом]]. Предлоге закона могу разматрати још неки одбори, у складу са својим делокругом који је утврђен Пословником Народне скупштине.
 
Предлог закона, припремљен у складу са одредбама Пословника Народне скупштине, може да се уврсти у дневни ред седнице Народне скупштине у року не краћем од 15 дана од дана његовог подношења.
===Амандмани на предлог закона===
 
Амандмани[[Амандман]]и су предлози за измену и допуну предлога закона. Амандмани се подносе када се предлаже измена или допуна предложених решења, било да се ради о материјалној измени или допуни, о потреби да се изврши правно-техничка редакција предложених одредаба или њихово међусобно усклађивање.
 
Амандмане могу поднети народни посланици, Влада, скупштина аутономне покрајине, најмање 30 000 бирача, надлежни скупштински одбор, [http://www.ombudsman.rs/ Заштитник грађана] или [http://www.nbs.rs/ Народна банка Србије]. Амандмани морају бити образложени.
 
Амандмани се подносе председнику Народне скупштине почев од дана пријема предлога закона у Народној скупштини, а најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице за коју је предложено разматрање тог предлога закона, осим ако се седница Народне скупштине сазове у року краћем од седам дана. Ако се седница сазове у краћем року, амандмани се подносе до почетка прве начелне расправе на седници Народне скупштине.
===Доношење закона по хитном поступку===
 
Закон се може донети по хитном поступку, ако се њиме уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност земље и рад органа и организација, као и ради испуњења међународних обавеза и усклађивања прописа са прописима [[Европска унија|ЕУ]]. Предлагач закона је дужан да наведе разлоге за доношење закона по хитном поступку.
 
Предлог за доношење закона по хитном поступку може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине ако је поднет најкасније 24 часа пре почетка те седнице. Ако закон уређује питања из области одбране и безбедности, могуће га је поднети и свега два сата пре почетка седнице, а ако је предлагач Влада, предлог закона се може ставити на дневни ред и ако је поднет у току седнице Народне скупштине, под условом да седници присуствује већина од укупног броја народних посланика.
===Проглашење закона===
 
Закон који усвоји Народна скупштина шаље се [http://www.predsednik.rs/ председнику Републике], који га проглашава у року од 15 дана од дана изгласавања закона. Ако је закон донет по хитном поступку, овај рок износи само седам дана. Председник Републике може закон да врати Народној скупштини на поновно одлучивање, уз писмено образложење. Ако председник Републике не донесе [[указ]] о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.
 
Председник Републике може да одбије да прогласи закон који је изгласала Народна скупштина. Такав закон, заједно са писменим образложењем, председник Републике враћа Народној скупштини на поновно одлучивање.
===Објављивање закона===
 
Изгласани закон мора бити објављен пре него што ступи на снагу. На тај начин сва заинтересована лица имају прилику да се упознају са текстом закона. Закони се објављују у [http://www.slglasnik.com/ "Службеном гласнику Републике Србије"]. Објављени закони се налазе и на [http://www.parlament.rs/ веб страници Народне скупштине].
 
===Ступање закона на снагу===
 
Закон ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Често је у самом закону одређено да поједини чланови, или цео закон ступа на снагу протеком одређеног времена или од тачно одређеног датума.
Закон може ступити на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози који морају бити утврђени приликом његовог доношења (нпр. „виша„[[виша сила”сила]]”, интереси одбране и безбедности итд.).
 
Законе извршава Влада тако што доноси уредбе и друге подзаконске прописе.
*[[Право]]
*[[Устави Србије]]
*[[Уставна историја Србије]]
*[[Подзаконски акти]]
*[[Параграф Леx]]
*[[Ур-Наму законик]]
 
==Референце==
 
[[Категорија:Право]]
[[Категорија:FON_WIKI]]
 
[[cs:Zákoník (právo)]]