Као младић Амијан је постао члан елитног гардијског одреда [[Протектори|протектора]] (protectores domestici), из кога су регрутовани будући официри, па и цареви ([[Диоклецијан]] и [[Јовијан]]). У саставу јединице Амијан је [[353]]. год био у пратњи [[Урсицин (римски војсковођа)|Урсицина]], заповедника римске коњице на Истоку (magister equitum Orientalis) чији се штаб налазио у Низибису, важној тврђави истуреној према [[Сасанидско царство|Персији]]. Када је [[354]]. сумњичави [[Констанције II]] уклонио [[Цезар (титула)|цезара]] [[Констанције Гал|Гала]], свог представника на Истоку и [[Синовац|синовца]], и Урсицин је позван у [[Милано]] да се оправда пред царем. Пратећи свог команданта, Амијан је кренуо пут [[Италија|Италије]], а затим у [[Галија|Галију]] где је у Урсициновој пратњи учествовао у атентату на узурпатора [[Силван|Силвана]] у [[Келн|Келну]] [[355]]. године. Урсицин је сада постао заповедник галских војски, али је команда у лето [[356]]. поверена новопостављеном цезару [[Јулијан Отпадник|Јулијану]], који је својом енергијом, образовањем и аскетизмом стекао трајну Амијанову наклоност. Међутим, нови рат са [[Сасанидско царство|Персијом]] је отпочео и Урсицин је сада послат на Исток, а Амијан Марцелин је, као један од млађих чланова гарде, служио као командантов курир. Пошто је захваљујући својој умешности спасао Урсицина и његов штаб од заробљаваља у близини Низибиса, Амијан је са својим надређенима послат у утврђену Амиду (данашњи Дијарбакир у [[Турска|Турској]]). Град је убрзо опседнут и после тешке опсаде од 72 дана морао се предати персијском краљу [[Шапур II|Шапуру II]]. Урсицин и неколицина његових људи, укључујући и Амијана, успели су ипак да се спасу и склоне у безбедну Антиохију. Након пада важног пограничног града, Урсицин је смењен, а Амијан је изгледа остао у служби при штабу у родној Антиохији. Знамо још да је 363. учествовао у злосрећном Јулијановом походу на Персију, али нам није познато у каквом својству. У науци се атрактивно, али недовољно основано предлагало да је могао бити заповедник једног одреда који је опслуживао опсадне справе. После Јулијанове смрти, вратио се у Антиохију и повукао из војне службе или је можда био отпуштен по налогу новог цара [[Валентинијан I|Валентинијана I]] 364. године.
