Географија Финске — разлика између измена

Површину финског простора сачињава [[Балтички штит]]. Штит је изграђен од кристаластих шкриљаца, гранита, гнајса и вулканита из доба архајика. Ово подручје је било набрано у прекамбријској периоди. Дејством спољашњих сила терен је уравњен. У плеистоцену фински простор је био потпуно прекривен инландајсом. Плеистоцена глацијација и моћни инландајс су на сваком кораку оставили своје трагове. Ледници су код мање отпорних стена еродирали повлатне слојеве све до резистентне подлоге. Тај материјал је акумулиран у облику морена. Морене су загатиле бројна [[Језеро|језера]], тако да Финска изгледа из авиона као водоравно пресечена спужва у чијим се рупицама налази вода. Око 80% Финске прекривају глацијални наноси у облику [морена] и друмлина (издужени брежуљци састављени од глине и песка дужине 500 до 1000 метара, висине 20 до 30 метара). Већи дио финског простора чини благо заталасани рељеф од 100 до 300 -{m}- надморске висине. У Лапонији је благо заталасана раван гдје се брегови дижу до 500 -{m}-. н. в. На северозападу Финске су последњи изданци Скандинавских планина, где се налази и највиши врх државе Халтиотутури (1.234 -{m}-).