Плебејци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: ko:플레브스 |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Не постоје докази о било каквим [[Етницитет|етничким]] узроцима ове поделе на две друштвене групе, нити има доказа да је та подела постојала током периода [[Римско краљевство|Римског краљевства]]. Према [[Аналисти|аналистичкој]] [[Историографија|историографској]] традицији, у време владавине [[Ромул|Ромула]], [[Нума Помпилије|Нуме Помпилија]] и [[Тул Хостилије|Тула Хостилија]] целокупно становништво града Рима називано је патрицијама, јер су они били једини становници града. Наводно су тек за владавине [[Анко Марције|Анка Марција]] плебејци дошли у Рим из других [[Лациј|латинских]] градова с којима је Рим био успоставио [[Дипломатија|дипломатске]] или чак савезничке односе. У време оснивања [[Римска република|републике]] плебејци су били искључени из свих свештеничких група и државних положаја ([[магистратура]]), а [[Закони дванаест таблица]] чак су забрањивали брак између патриција и плебејаца. Ова је забрана, наводно, укинута тек [[Канулејев закон|Канулејевим законом]] 445. године п. н. е. У исто време, међутим, плебејци су били распоређени по [[Трибама (Рим)|трибама]], служили су у [[Римска војска|војсци]] и могли су постати војни [[трибун]]и.
Током прва два века римске републике трајала је [[борба патриција и плебејаца]], која се коначно завршила 287. године п. н. е. потпуним формалним изједначавањем права обе друштвене групе. Та је једнакост постигнута оснивањем [[Римске скупштине|плебејских скупштина]], установљењем положаја [[Трибун|народних трибуна]], који су на неки начин били политичке вође плебејаца, увођењем положаја [[Едил|плебејских едила]], те посезањем за [[Сецесија плебејаца|сецесијом]] као најјачим оружјем плебејаца, која је подразумевала масовно исељавање плебејаца из
Током средње републике плебејци су постепено инкорпорисани у [[Римски сенат|сенаторску]] елиту. До 1. века п. н. е. многи од најугледнијих припадника сенаторског сталежа били су плебејскога порекла. Пошто је патрицијски статус био наследног карактера, временом су патрицијске породице изумирале, а њихови остаци су заједно с имућним слојем плебејаца формирали нову владајућу елиту – тзв. [[нобилитет]].
|