Збијено звездано јато — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Bot: Adding {{Commonscat|Globular clusters}})
м (Разне исправке)
| url=http://www.seds.org/~spider/spider/MWGC/mwgc.html
| title=Milky Way Globular Clusters
| publisher=SEDS | accessdate = 26. 022. 2008. }}</ref> и постоји још можда 10 или 20 неоткривених.<ref name="milky way">{{cite journal
| author = Ashman, Keith M.; Zepf, Stephen E.
| year = 1992
| volume = 384 | pages = 50–61
| url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?1992ApJ...384...50A
| accessdate = 27. 055. 2006. | doi = 10.1086/170850 }}</ref> Веће галаксије, попут [[Месије 31|Андромедине галаксије]] садрже и по 500 јата.<ref>{{cite journal
| author = Barmby, P.; Huchra, J. P.
| title=M31 Globular Clusters in the Hubble Space Telescope Archive. I. Cluster Detection and Completeleness
| volume=245 | issue=5457 | pages=416–453
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1981ApJ...245..416S
| doi=10.1086/158820 | accessdate = 23. 066. 2008. }}</ref> Ова глобуларна јата орбитирају на великим удаљеностима око матичне галаксије, чак преко 131.000 светлосних година од средишта.<ref>{{cite journal
| author = Dauphole, B.; Geffert, M.; Colin, J.; Ducourant, C.; Odenkirchen, M.; Tucholke, H.-J.
| title=The kinematics of globular clusters, apocentric distances and a halo metallicity gradient
| journal=Astronomy and Astrophysics | year=1996
| volume=313 | pages=119–128 | accessdate = 23. 066. 2008.
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1996A&A...313..119D }}</ref>
 
| year=1991 | volume=29 | pages=543–579
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1991ARA&A..29..543H
| accessdate = 022. 066. 2006.
| doi=10.1146/annurev.aa.29.090191.002551 }}</ref> Чини се да [[патуљаста галаксија Стрелац]] и [[патуљаста галаксија Велики пас]] управо дају своја глобуларна јата [[Млечни пут|Млечном путу]].<ref>{{cite journal
| author=Dinescu, D. I.; Majewski, S. R.; Girard, T. M.; Cudworth, K. M.
| volume=120 | issue=4 | pages=1892–1905
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2000astro.ph..6314D
| doi=10.1086/301552 | accessdate = 022. 066. 2006. }}</ref>
 
Иако збијена јата садрже неке од најстаријих звезда у галаксији, њихово порекло, као и улога у галактичкој еволуцији још није јасна. Чини се да се збијена јата значајно разликују од патуљастих елиптичних галаксија и да су створена у процесу стварања звезда у матичној галаксији, а не засебно као посебан скуп звезда.
| title = M22, NGC6656
| publisher = REU program/NOAO/AURA/NSF
| accessdate = 16. 088. 2006. }}</ref> Због малог пречника објектива на првим телескопима поједине звезде у збијенам јатима нису биле уочене све док [[Шарл Месије]] није открио [[Месије 4|М4]].
 
[[Вилијам Хершел]] је започео 1782. системачно посматрати небо користећи велики телескоп и успео је уочити појединачне звезде у сва 33 до тада позната глобуларна јата. Хершел је накнадно открио још 37 збијених јата.<ref>{{cite web | url = http://www.astroleague.org/al/obsclubs/herschel/h400lstn.html | title = The Herschel 400 Club Observing List in New General Catalog (NGC) Number Order. | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref> У свом другом издању каталога из 1789. први је употребио назив "глобуларно јато", за бољи опис ових објеката.
| title =A Guide to Globular Clusters
| publisher = Keele University
| accessdate = 25. 044. 2007. }}</ref> Просечно збијено јато састоји се од око 100.000 звезда.
 
===Егзотичне компоненте===
| url=http://hubblesite.org/newscenter/newsdesk/archive/releases/2002/18/text/
| title=Hubble Discovers Black Holes in Unexpected Places
| date = 17. 099. 2002. | work=HubbleSite
| publisher=Space Telescope Science Institute
| accessdate = 25. 055. 2006. }}</ref> [[Икс зраци]] и радио-таласи који долазе из јата су сличног интензитета који емитује и црна рупа средњих димензија.<ref>{{cite news
| first=Dave | last=Finley
| title=Star Cluster Holds Midweight Black Hole, VLA Indicates
| publisher=NRAO | date = 28. 055. 2007.
| url=http://www.nrao.edu/pr/2007/globularbh/
| accessdate = 29. 055. 2007. }}</ref>
 
Збијена јата садрже и друге егзотичне објекте попут, [[пулсар|пулсара]] и [[двојна звезда|двојних звезди]] мале масе које су извор икс зрака. Звезде ''плаве луталице'' настају када две звезде сударе и споје. Звезда која тада настане има већу температуру него звезде с сличним сјајем.<ref name="leonard">{{cite journal
| journal=The Astrophysical Journal | year=1989 | volume=98 | pages=217
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1989AJ.....98..217L
| accessdate = 022. 11. 2006.
| doi=10.1086/115138 }}</ref>
 
| pages = 118–141
| url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1917ApJ....45..118S
| accessdate = 26. 055. 2006. | doi = 10.1086/142314 }}</ref>
 
Облик криве ХР дијаграма збијених јата је карактеристичан јер су све звезде настале истовремено и једино се разликују по почетној маси. Према облику те криве могуће је одредити просечну старост звезда у јату. Старост јата се може одредити и посматрањем температуре најтамнијег [[бели патуљак|белог патуљка]] у јату. Просечна старост збијених јата је 12.7 милијарди година<ref>{{cite journal
| volume = 574 | pages = L155
| url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0205087
| accessdate = 26. 055. 2006. | doi = 10.1086/342528 }}</ref> и то је у великом контрасту с отвореним јатима који су стари десетак милиона година.
 
==Морфологија==
| journal=Proceedings of the 160th colloquium of the International Astronomical Union
| year=1999 | volume=105 | pages=525
| accessdate = 23. 066. 2008.
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1996astro.ph..5141A }}</ref>
 
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
{{Commonscat|Globular clusters}}
 
{{рефлист}}
 
[[Категорија:Астрономија]]
1.572.075

измена