Статика флуида — разлика између измена

нема резимеа измене
м
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.[/br]
Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
 
* [[Смицајни напон | Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења | силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења | силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе | инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид | невискозног флуида]] ([[невискозни флуид | савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон | напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]
У статици флуида важе два основна закона :
# Сума [[сила]] на сваки део флуида једнака је нули
 
Где је :
*-{ρ}- - густина флуида (густина масе)[kg/m<sup>3</sup>],
*-{f}- - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m<sup>3</sup>],
*-{grad p}- - градијент притиска.
<!-- <math>gradp=\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{x}}+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{y}}+\frac{\partial \mathbf{p)}}{\partial \mathbf{z}}</math> -->
 
Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[гусину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|Ојлер]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (-{'''grad p'''}-) је у смеру масене силе -{'''f'''}-. Градијент притиска је вектор окомит на '''изобару'''. [[Изобара]] је површ једнаког притиска.
244

измене