Ингемар Јохансон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 19:
'''Ингемар „Инго“ Јохансон''' ({{јез-шв|Ingemar "Ingo" Johansson}}; [[Гетеборг]] [[22. септембра]] [[1932]] — [[Онсала]] [[31. јануар]] [[2009]]) је био најбољи [[бокс]]ер [[Шведска|Шведске]], професионални светски првак у тешкој категорији.
 
У аматерском боксу Јохансон је има скор 61 победу (31 класичним нокауто) и 10 пораза. Највеће разочареање својим навијачима приредио је на [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијским играма 1952]] у [[Хелсинки]]ју, када је у финалу олимпијског турнира дисквалификован јер је одбио да се бори против [[САД|америчког]] боксера [[Ед Сандерс|Еда Сандерса]]. Тек 30 година касније Међународни олимпијски комитет ([[МОК]] му је званично доделио сребрну медаљу.
 
После тога Јохансон прелази у професионалце и [[1956.]], популарни "Инго" је освојио титулу професионалног првака Европе 1956. пошто је каутирао [[Италијан|Италијана]] [[Франк Кавичи|Франка Кавичија]].
 
Велику сензацију је приредио [[26. јуна]] [[1959]]. када је на Јенки стадиону у [[Њујорк]]у нокаутирао у трећој рунди [[САД|Американца]] [[Флојд Патерсон|Флојда Патерсона]] и освојио титулу првака света у тешкој категорији. Пре него је судија у рингу Руби Голдстајн прекинуо борбу, Јохансон је седам пута бацао Патерсона на под ринга.
 
За непуну годину дана Патерсон је повратио титулу јер је два пута победио Јохансона. Први меч је одржан у Њујорку, када је Патерсон у петој рунди нокаутирао Јохансона. Мајсторица односно трећи меч, одржана је у [[март]]у [[1961.]] у [[Мајами]]ју и пре него што је нокаутирао Јохансона у шестој рунди и сам био два пута у нокдауну.