Визиготи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
Визиготи се први пут појављују као посебан народ [[268]]. године кад су напали [[Римско царство]] и почели харати [[Балкан]]ом<ref name="Samarsžić2">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Визиготска Хиспанија. Плато, Београд, 2005. стр.36-77</ref>. Инвазија Визигота је помела римске провинције [[Панонија|Панонију]] и друге провинције [[Илирик]]а, а чак су запретили и Италији. Али Визиготи су у лето те године поражени код италијанско-словенске границе, а онда су потучени у [[битка код Ниша|бици код Ниша]] септембра [[268]]. У следеће три године враћени су преко Дунава у серији похода цара [[Клаудије II|Клаудија II]] и цара [[Аурелијан]]а. Ипак задржали су поседе у [[Дакија|Дакији]], коју је [[Аурелијан]] напустио 271. године.
Кад су се населили у Дакији Визиготи прихватају [[Аријанизам]], према коме се верује да [[Исус]] није један од облика Бога у Тројству, него да је посебно створен и нема божански епитет. То веровање је било у директној супротности са православљем. Иберијски Визиготи су припадали аријанизму до [[589]]., када их
Готи су остали у [[Дакија|Дакији ]] до [[376]], када један од њихових вођа [[Фритигерн]] затражио од римског цара [[Валенс]]а да им дозволи да се настане на јужној обали [[Дунав]]а у својству [[федерати|федерата]]. Визиготи су се надали да ће ту наћи уточиште од [[Хуни|Хуна]], који су их потискивали ка западу и који нису имали могућности да пређу тако велику реку. Међутим, царски чиновници су лоше поступали с њима те су се Визиготи побунили и опустошили [[Тракија|Тракију]], на шта је [[Валенс]] одговорио покретањем војске с намером да их уништи, међутим, претрпео је тежак [[Битка код Хадријанопоља|пораз код Хадријанопоља]] [[378]]. године<ref name="Samarsžić2" />. Од тог тренутка, Визиготи су наизменично се борили против Римљана и склапали примирја с њима.
Ред 29:
[[Леовигилд]] је умро [[586]]. године и наследио га је [[Рекаред]], његов син, који је одмах по очевој смрти напустио [[аријанизам]] и прешао у [[хришћанство|ортодоксно хришћанство]], чиме је уклонио најозвиљнију препреку и највећи извор несугласица између владајуће класе, Визигота, и поданика, Хиспаноримљана, који су у великој већини исповедали ортодоксно хришћанство<ref name="Samarsžić2" />.
Рекаредов пример следила је већина аријанских бискупа и визиготских племића и великаша, међутим, било је и оних који су се успротивили напуштању аријанизма нарочито у [[Септиманија|Септиманији]], где су се побунили [[589]], али је
Трећи сабор у Толеду је био значајан и по томе што је означио коначно уједињење иберијског простора и зачетак изградње новог, хиспанског идентитета. Такође је означио и уједињење цркве и државе. Краљ је, по узору на Византију, постао врховни црквени поглавар. Бискупи су признали краља и монархију као једини поуздани гарант реда и закона, а краљ је заузврат признавао цркву као основу своје власти и моћи<ref name="Samarsžić2" />.
Ред 52:
== Спољашње везе ==
{{портал|Историја}}
{{Commonscat|Visigoths}}
* [http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:vizigoti Историјска библиотека:Визиготи]
| |||