Ђорђе Нешић (лекар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Ред 7:
| дан_рођења = 15.
| месец_рођења = јун
| година_рођења = 1873.
| место_рођења = [[Шабац]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| дан_смрти = 24.
| месец_смрти = октобар
| година_смрти = 1959.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[ФНРЈ]]
Ред 22:
Рођен је у Шапцу као прво дете оца Петра и мајке Љубице. Породица је прешла у [[Лозница|Лозницу]] где је Петар постао окружни начелник, ту је Ђорђе Нешић остао до своје десете године и завшрио основну школу која је тада трајала четири године. Потом се враћа у Шабац где је завршио [[шабачка гимназија|гимназију]] као најбољи ученик 1890. године.
 
Медицину је студирао од 1890. у [[Москва|Москви]] где је наставио са специјализацијом из очних болести, [[офталмологија|офталмологије]], код професора и директора московске Очне клинике [[Адријан Александрович Крјуков|Адријана Александровича Крјукова]] (1849-1908). У Београд се вратио 1896. по завршеном школовању и убрзо се активно укључио у рад [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Једно време је радио као очни лекар при војсци, па је 1901. прешао на рад у Очно одељење Опште државне болнице у Београду. За шефа Очног одељења постављен је децембра 1904. и на тој дужности остао до 1921. са изузетком прекида током рата. Основао је 9. јула 1921. године Очну клинику при [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету у Београду]] који је основан 1920.
 
Учествовао је као добровољац у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]] 1904/1905. Учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] 1912-1913 и [[Први светски рат|Првом светском рату]] 1914-1918 као војни лекар. На [[Солунски фронт|Солунском фронту]] је био командир хируршке пољске болнице, сарађивао је са војним санитетом.
Ред 33:
*''Начин испитивања вида'' ([[1899]]),
*''Оптичке и механичке особине савременог микроскопа'' ([[1906]]) и
*''Трахом у Србији'' ([[1914]]).
 
Аутор је преко 50 научних радова, објављених у земљи и у иностранству.
 
Пропагирао је спорт. Као студент је учествовао на међународним [[бициклизам|бициклистичким]] тркама у [[Европа|Европи]] где је освајао победе. Изабран је 17. марта 1902. за председника „Првог српског велосипедског друштва“. Био је познат и на пољу [[аутомобилизам|аутомобилизма]]. Један је од оснивача бициклистичког и аутомобилистичког клуба Србије.