Милан Васић (академик) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м portal istorija
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Ред 7:
| дан_рођења = 19.
| месец_рођења =децембар
| година_рођења = 1928.
| место_рођења = [[Доња Пецка]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| дан_смрти = 26.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 2003.
| место_смрти = [[Бањалука]]
| држава_смрти = [[Република Српска]], [[БиХ]]
Ред 20:
 
== Биографија ==
Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1928]]. године у селу [[Доња Пецка]] код [[Мркоњић Град]]а. У родном месту је завршио основну школу, а у [[Бањалука|Бањалуци]] [[1950]]. године Учитељску школу. Четири године касније завршио је студије [[историја|историје]] са [[турски језик|турским језиком]] на [[Сарајевски универзитет|Сарајевском универзитету]]. Након завршених студија радио је као професор у [[Друга сарајевска гимназија|Другој сарајевској гимназији]], а од [[1957]]. године на Филозофском факултету у Сарајеву. На том факултету Васић је одбранио и докторску дисертацију на тему „Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином“. Од [[1992]]. године професор Васић је живео у Бањалуци, где је предавао на Филозофском факултету на Одсеку за историју (предмет ''Српска и балканска историја од 15. до 18. века''). Осим тога предавао је и на Правном факултету на предмету ''Историја државе и права српског народа''.
 
У свом вишегодишњем научно-стваралачком раду академик Милан Васић објавио је преко 60 научних радова. Око 20 његових радова објављено је на пет страних језика – [[француски језик|француском]], [[турски језик|турском]], [[немачки језик|немачком]], [[енглески језик|енглеском]] и [[руски језик|руском]].
 
Преминуо је у петак [[26. децембар|26. децембра]] [[2003]]. године, у 76. години живота. Тиме је Република Српска остала без председника Академије наука и умјетности.
Ред 32:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-al/zbornik1990/mvasic-defteri.php Милан Васић: Етнички односи у југословенско-албанском граничном подручју]