Иво Етеровић — разлика између измена

Од средине шездесетих година претежно заинтересован за теме из живота, [[портрет]]е и урбане структуре. Из те продукције, углавном рађене у техници црно-беле фотографије, издвајао је неуобичајене лирске призоре и догађаје и показивао их на изложбама. Та врста фото-бележака одише притајеним хумором, анегдотом и гротеском, и та тема чини окосницу његовог раног раздобља.

Од почетка седамдесетих година његов израз се сажима и усмерава на два плана: у првом се обраћа појединим темама (градови, људи...) које згушњава у целине – самосталне изложбе („Са Оријента“, [[1961]], „Жене“, [[1974]], „Београд који волим“, [[1976]], „Фотографије Сплита“, [[1979]], „Фотографија и плакат“, [[1981]], „1113 разгледница Београда“, [[1991.]] и друге). У истом раздобљу покреће и серију ауторских фото-монографија „Брач“ ([[1975]]), „Њихови дани“ ([[1977]]) (монографија о [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу]] и његовој супруги [[Јованка Броз|Јованки]]), „Београд који волим“ ([[1977]]); „Сплит“ ([[1979]]);„ Сарајево с љубављу“, ([[1983]]), „Камени бродови Јадрана“ ([[1984]]); „Београд на длану“ ([[1985]]), „Море, корнати, салаши“ ([[1986]]), „Далмација у срцу“ ([[1987]]), „Сплит, слика вољеног града“ ([[1987]]); „Загреб интимно“ ([[1987]]); „Београд данас“ ([[1989]]); „Нови Београд изблиза“ ([[1995]]).

Крајем седамдесетих година усмерава интересовање на фото-графичке експерименте у боји.

*Београд у машти, [[1994]].

У том раздобљу можда највише уједињује сензибилитет медитеранског духа, са наглашеном склоношћу да се графички знак употреби као израз за једноставност у откривању реда.

== Спољашње везе ==

* [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Papa-na-nishanu-Titovog-fotografa.sr.html Папа на „нишану“ Титовог фотографа („Политика“, 28. март 2010.)]