Никола Стојановић (адвокат) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м portal biografija |
||
Ред 24:
Своје школовање је завршио у [[Београд]]у, а правне науке и докторат у [[Беч]]у<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
.''</ref>. После великих протеста у [[Загреб]]у [[1902]]. био приморан да се врати из [[Аустрија|Аустрије]] и посвети се новинарском послу. Био је уредник опозиционог листа „Народ“ који је у почетку излазио у [[Мостар]]у.
У време [[Анексија Босне и Херцеговине|анексије Босне и Херцеговине]] [[1908]]. био је у [[Цирих]]у и тамо објавио књигу на немачком језику под насловом „Аутономија Босне и Херцеговине“.
Од [[1910]]. био је посланик у [[Босански сабор|Босанско-херцеговачком сабору]], да би пред почетак [[Први светски рат|Првог светског рата]] напустио земљу и отишао се у [[Париз]] где је агитовао на уједињавању свих југословенских политичара, па је [[1915]]. био један од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]] са још неколицином присталица.
За време рада Мировне конференције у [[Версај]]у [[1919]]. учествовао је у делегацији [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|СХС]] као експерт за питање [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].
Од [[1920]]. до почетка новог рата посветио се адвокатском занимању, а по формирању [[Српски културни клуб|Српског културног клуба]] [[1937]]. у Београду приступио је удружењу као почасни члан.
Именован је [[1. април]]а [[1941]]. године за бана [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] по указу југословенског краља [[Петар II Карађорђевић|Петра -{II}-]]<ref>[[Политика (новине)|Политика]], 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2</ref>.
Ред 40:
Радио је на уређивању листа „За слободу и демократију“, а био је такође и уредник једног броја листова које је у илегали штампала омладина [[Југословенска војска у отаџбини|Равногорског покрета]] ([[ЈУРАО]]). За време окупације два пута је хапшен и затваран у логору на [[Бањица|Бањици]].
У [[мај]]у [[1943]]. [[Немци]] га интернирају у [[Француска|Француску]], где је дочекао крај рата.
После рата се враћа у земљу и пријављује новим властима које су га одмах затвориле и судиле на затворску казну због политичког деловања, да би ту казну после једне године робије, заменили за ослобађајућу, али су му одузели грађанска права у трајању од 10 година, тако да више није могао политички да делује.
У [[Београд]]у је проводио своје постзатворске дане, живећи код својих рођака, јер му је [[кућа]] била конфискована. Тада је покушао да заврши своју пре рата започету књигу „Младост једног покољења“ али није успео.
Умро је у [[Београд]]у [[1964]]. године, а књига му није објављена.
| |||