Љубомир Ковачевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м portal istorija |
м portal biografija |
||
Ред 9:
| место_рођења = [[Петница (Ваљево)|Петница]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| дан_смрти = 2.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1918.
Ред 16:
| женски_пол =
}}
'''Љубомир Ковачевић''' ([[Петница (Ваљево)|Петница]], 4/[[16. јануар]] [[1848]] – [[Врњачка Бања]], 19. новембар/[[2. децембар]] [[1918]]) је био [[српски историчар]] и политичар. Један је од зачетника критичке [[Историографија|историографије]] у [[Србија|српској]] науци.
==Школовање и рани рад==
Ред 30:
Током свог школовања Љубомир Ковачевић није се припремао за историјска проучавања. Његова интересовања била су више везана за [[Математика|математику]] и [[Биологија|биологију]]. Такође се у ђачким данима бавио сакупљањем народних умотворина. Његов историчарски рад почео је исправљањем датирања појединих повеља и писама. Унапредио је [[помоћне историјске науке]] својим радовима из области [[Нумизматика|нумизматике]] и [[Историјска географија|историјске географије]]. Био је и колекционар старог новца и оставио је вредну нумизматичку збирку. Занимљиви радови у сфери нумизматике се тичу описа и обраде врло ретког старог Влашког и Бугарског новца.{{чињеница|date=10. 2009.}}
Писао је средњошколске уџбенике. Са [[Љубомир Јовановић|Љубомиром Јовановићем]] је отпочео писање обимне историје српског народа али она није довршена. Прекида се са [[1020]]. годином. Сакупљао је и објављивао изворе. Истовремено са [[Ватрослав Јагић|Ватрославом Јагићем]] објавио је [[Светостефанска хрисовуља|Светостефанску хрисовуљу]]. Између ова два издања не постоје значајније разлике. Пажљиво је припремао за објављивање збирку светогорских повеља чије је исписе направио [[1894]]. године. Ова збирка делимично је пропала у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Део исписа које је направио издао је Стојан Новаковић у књизи ''[[Законски споменици српских држава средњег века]]''.
Највећи број његових расправа односи се на проблематику одвајања предања од поузданих извора. Као и [[Иларион Руварац]] одлучно је побијао истинитост легенде о убиству цара Уроша и о издаји Вука Бранковића. После објављивања ових радова уследила је жестока полемика са романтичарксим историчарима, српским Пантелијом Срећковићем и руским [[Владимир Качановски|Владимиром Качановским]]. Тек је [[Константин Јиречек]] завршио ову полемику доказујући документима из [[Дубровачки архив|Дубровачког архива]] да је цар Урош надживео краља Вукашина Мрњавчевића. Студијом ''Вук Бранковић'' доказао је да овај српски великаш није издао [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] [[Бој на Косову|на Косову пољу]] [[1389]]. године. Користио је све, у том тренутку, расположиве изворе. Утицај традиције био је толико јак да је теорија о издаји Вука Бранковића нашла места и у уџбеницима. Због непоколебљивог става Љубомира Ковачевића су означавали као народног издајника иако је био велики патриота.
Љубомир Ковачевић је радио изузетно пажљиво, настојећи да сваки проблем сагледа и разуме до краја и да тек онда публикује свеје резултате. Зато је објавио релативно мали број радова. Склон детаљу велику пажњу посвећивао је појединим питањима настојећи да установи научну истину тамо где се романтичарска историографија држала традиције.
Ред 54:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=251, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.archives.org.rs/fljk.htm Фонд Љубомира Ковачевића у Архиву Србије]
| |||