Григориј Потемкин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м portal biografija |
||
Ред 18:
}}
'''Григориј Александрович, кнез Потемкин-Таврически''' ({{јез-рус|Григо́рий Алекса́ндрович Потёмкин, князь Потёмкин-Таври́ческий}}; [[24. септембар]] [[1739]] — [[16. октобар]] [[1791]]) је био [[Русија|руски]] војсковођа, државник, гроф и пресветли кнез. Миљеник, а од [[1775]]. по неким изворима [[Морганатски брак|морганатски супруг]] [[Катарина Велика|Катарине Велике]].
Изворни изговор његовог презимена је ''Патјомкин'', али је у српском језику устаљен облик Потемкин.
Остао је упамћен по свом настојању да колонизује ретко насељене степе јужне [[Украјина|Украјине]], које су припале [[Русија|Русији]] након анексије [[Крим]]а [[1783]], мање од девет година пошто је постао самосталан као резултат [[Руско-турски рат (1768—1774)|Првог руско-турског рата (1768—1774)]]. Потемкин је основао градове као што су: [[Херсон]], [[Миколајив|Николајев]], [[Севастопољ]] и [[Дњепропетровск]]. Надалеко је чувен по термину „[[Потемкинова села]]“. Отац му је био [[Александар Потемкин]], а мајка Дарија Скуратова.
==Рани живот==
Григорије, потомак [[Москва|Московског]] дипломате [[Пјотр Потемкин|Пјотра Потемкина]], је рођен у селу Чизову у близини [[Смоленск]]а у официрској породици. По завршетку студија на [[Московски државни универзитет Ломоносов|Московском универзитету]], ступио је у коњичку гарду. Учествовао је у побуни [[1762]]. којом ја збачен [[Петар III Фјодорович|Петар III]] и устоличена [[Катарина Велика]]. Унапређен је у помочника гардијског поручника. Катарини су били потребни поуздани сарадници и она је уочила Потемкинову енергију и организационе способности.
==Љубавник Катарине Велике==
Године [[1774]]. њихова веза је поримила много интимнији карактер. Потемкин је постао миљеник [[царица|царице]]; примио је многа одликовања и постављен на важне положаје. Током наредних 17 година, био је најутицајнији човек у [[Русија|Русији]]. Потемкин је уживао у претераном луксузу и сопственом богатству. Као и Катарина, руководио се идејама Просветитељсва. Исказивао је верску толеранцију и пружио заштиту националним мањинама. Као врховни командант Руске војске (од [[1784]]. године), залагао се за много хуманију врсту војне дисциплине, захтевајући од официра да се према војницима односе очински.
Неки историчари тврде да су се књаз Потемкин и царица Катарина тајно венчали 1775. у Вазнесењској цркви у Москви. Њихова кћи, Јелисавета Григорјевна, носила је презиме Тјомкина, што се тумачи као крње очево презиме.
На Катаринин захтев, [[јозеф II Хабзбуршки|цар Јозеф II]] прогласио је Потемкина [[1776]]. принцем Светог римског царства. Од [[1775]], у царичиној милости је био Завадовски, а веза између Катарине и њеног бившег љубавника је постала чисто пријатељска, и његов утицај на њу није никада био озбиљније пољуљан од стране њених каснијих миљеника. Постојале су гласине да су се Катарина и Потемкин тајно венчали, негде у то време, али то никада није ни доказано нити оповргнуто. У сваком случају, постоје многи докази његовог великог утицаја на царицу током следећих 10 година. Њихова преписка је била стална, и већина важних државних списа је прошла кроз његове руке.
Ред 49:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Grigory Potemkin}}
| |||