Димитрије Караџић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Ред 25:
Био је кадет Инжињерске академије у [[Клостербрук]]у (данашњи град [[Знојмо]] у [[Чешка|Чешкој]]). Школовао се на војним академијама у Аустрији, Немачкој и Холандији. Био је стипендиста Министарства просвете Србије у периоду 1850-1855. „[[Новине србске]]“ су у броју 25. од 3/15. марта 1855. године донеле вест да је [[кнез Александар Карађорђевић]] својим указом од 23. фебруара произвео Димитрија Караџића, који се налазио у аустријској Академији у Клостербруку, у чин [[потпоручник]]а. Одлуком Владе Србије послат је у [[Берлин]] ради усавршавања у војним наукама, а затим 1857. одлази у [[Атверпен]] да би изучио грађење утврђења.
 
У јесен 1858. је дошао у [[Београд]] и добио чин капетана друге класе. Одао се коцки и пијанству и убрзо упао у дугове из којих га је отац извлачио. Добио је прекор и од кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] који је о свему томе званично обавестио Вука Караџића и опоменуо га да успостави контролу над Димитријем. Вук га је тада узео у заштиту и Димитрије се привремено смирио. Добијао је писма од своје сестре Мине, велики део књиге „Писма Мине Караџић Вукомановић“ (Београд 1997. године, ISBN ISBN 86-09-00511-9) управо чине писма Димитрију.
 
[[Лагатор]] је био посед од 70 јутара који је купио Вук Караџић 1857. године на лицитацији за 1000 [[дукат]]а и један [[цванцик]]. То је добио на поклон од [[кнез Милош|кнеза Милоша]] „да остане његовом потомству као завештање“. После Вукове смрти 1864. године, његов син Димитрије је објавио намеру да прода Лагатор и позвао евентуалне купце да се јаве. После продаје тог имања купио је једну кућу у Београду, а све остало потрошио. Поново се одао алкохолу и коцки и једном пао са [[коњ]]а у пијаном стању и повредио се.
 
Када је поново упао у дугове и веома срозао свој углед, одузета му је професура на Војној академији 1865. године и стављен је на располагање министру војске. Више се није могао задржати у српској војсци и отишао је у [[Русија|Русију]]. У [[Петроград]]у је служио као официр, као добровољац је учествовао у [[српско-турски рат|српско-турским ратовима]] 1876-78. После тога се поново вратио у Русију, где је и умро 1883. године. О томе је његова сестра Мина у Бечу обавештена писмом, није познато где је сахрањен.
 
== Извори ==
Ред 37:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
 
* [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-11-12&feljton=5850&title_add= Дар и порок Димитрија Караџића (фељтон „Вечерњих новости“, 10-18. април 2007.)]
* [http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art2:dimitrije-karadzic-i-janko-vukomanovic Историјска библиотека: Димитрије Караџић и Јанко Вукомановић]