Чеслав Милош — разлика између измена

Рођен је у малом месту у [[Литванија|Литванији]] у племићкој породици. Судирао је у [[Виљнус]]у. Уписао је полонистику, студирао месец дана и прешао на право, али је и даље сарађивао са полонистичким књижевним кружоцима. У Паризу је као стипендиста боравио од 1931. где се упознао са новим правцима у књижевности. Тада је први пут срео свог рођака, француског песника, метафизичара и кабалисту, Оскара Владислава Милоша де Лубича. Други његов боравак у Паризу - школске 1934/35. био је за њега много значајнији. По повратку из Париза ради у Радио—Виљнусу 1936/37. када су га националисти избацили зато што је правио емисије о Белорусима и Јеврејима. Добија посао у Радио—Варшави, где упознаје своју будућу супругу Јањину Длуску, али и неке песнике. Посебно му је близак Јежи Анджејевски. Ратно време проводи у Варшави, одакле 1944. одлази у слободни Краков. Једно време после рата ради као пољски дипломата у САД. Године 1950. за католички Божић пољске власти му одузимају пасош. Захваљујући тадашњем министру иностраних послова Моджејевском, односно, његовој супрузи Наталији, пасош му је враћен. У лето 1950. изабран је за секретара Пољске амбасаде у Паризу. Дана 15. фебруара 1951. напустио је амбасаду и затражио политички азил од француских власти. Извесно време провео је у пољској „Култури“, а потом је с породицом живео у малом месту крај Париза. Године 1961. позван је да ради, најпре као гостујући професор у САД. Предавао је књижевност на Универзитету [[Беркли]]. Раних деведесетих враћа се у Пољску.

Себе је увек првенствено сматрао песником, и то херметичким песником за малобројну читалачку публику, потом есејистом, а најмање романописцем.

Своје најпознатије дело, збирку [[Стаљинизам|антистаљинистичких]] есеја „Заробљени ум“, написао је [[1953]]. Оно му је донело велику популарност. У есејима је, како је често помињао, говорио оно што није могао да каже у поезији.

У својим познијим делима био је близак [[Александар Ват|Александру Вату]] и теми [[Катастрофизам|катастрофизма]]. Исказивао је забринутост за судбину културе и писао је песме без одређеног садржаја инспиришући се примитивном и варварском културом. Бавио се и темом уметника у [[егзил]]у.

„Долина реке Исе“ је аутобиографско дело у коме описује детињство.

{{портал|Биографија|Књижевност}}