Enrike III od Kastilje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м portal biografija |
||
Ред 22:
Rođen je u Burgosu, tadašnjoj prestonici [[Kraljevina Kastilja|kraljevine Kastilje]] kao prvenac novopečenog kralja Kastilje, Huana I, i njegove supruge, Eleonor od Aragona. Odgajila ga je Ines Laso de la Vega, supruga Huana Ninja, a njegovo obrazovanje bilo je povereno biskupu od Tuja, Dijegu de Anaji Maldonadu, koji će kasnije postati biskup Sevilje, i Alvaru de Isorni, koji će kasnije postati biskup Santjaga.
Brak sa naslednicom portugalskog prestola, Beatriz od Portugalije, bio je dogovoren nedugo nakon njegovog rođenja, kao deo mirovnog sporazuma između Kastilje i Portugalije, ali do ovog braka nije na kraju došlo jer, se Enrikeov otac Huan I oženio sa Beatriz 1382. kada je ostao udovac 1382.
Kao deo sporazuma u Bajoni, 1388. godine, oženio se [[Katarina od Lankastera|Katarinom od Lankastera]], kćerku [[Džon od Lankastera|Džona, vojvode od Lankastera]] i Konstance od Kastilje, a samim tim i unuke kralja [[Pedro I od Kastilje|Pedra Surovog]]. Ovim je brakom završen dinastički konflikt i uspostavljen je mir između Kastilje i Engleske.
Bio je prvi nosilac titule [[princ od Asturije|princa od Asturije]], titule koja se i dan danas dodeljuje svim prestolonaslednicima. Pre njega, kastiljanski prestolonaslednici nosili su titulu starijih prinčeva. Godine 1390. Huan je hteo da abdicira u njegovu korist, ali ga je u tome sprečio Kortes u Gvadalahari. Međutim, iste godine u oktobru, Huan je pao s konja i umro, tako da je Enrike bio proglašen novim kraljem Kastilje. Enrike je tada imao samo 11 godina. Na presto je stupio dve godine kasnije, 2. avgusta 1393. nakon vrlo nemirnog perioda i nekoliko promena na kastiljanskom prestolu.
Ред 36:
Tokom njegove vladavine, kastiljanska flota je odnela nekoliko pobeda protiv Engleza. Godine [[1400]]. Enrike je poslao jednu flotu koja je uništila gusarsku bazu u [[Tetuan]]u, u Severnoj Africi. Godine [[1402]]. otpočeo je s kolonizacijom [[Kanarska ostrva|Kanarskih ostrva]], gde je poslao francuskog istraživača [[Žan Betenkur|Žana Betenkura]]. Zaustavio je [[Portugalija|portugalsku]] invaziju koja je počela [[1396]]. sa napadom na Badahoz, i uspostavio konačno mir sporazumom koji je potpisao 15. avgusta [[1402]]. zajedno sa [[Žoao I od Portugalije|Žoaom I od Portugalije]].
Enrike III je takođe podržao [[antipapa|avinjonskog papu]] [[Benedikt XIII|Benedikta XIII]] i obnovio rekonkistu protiv muslimanskog kraljevstva Granade, postigavši važnu pobedu u bici kod Koljeharesa 1406. godine. Takođe je poslao dva izaslanstva [[Mongoli|mongolskom]] vladaru [[Tamerlan]]u, prva pod vođstvom Ernana Sančeza de Palazuelosa, a druga pod vođstvom Ruja Gonzaleza de Klaviha. Put drugog izaslanstva ostao je zabeležen u knjizi ''La Embajhada a Tamorlán'' (Ambasada Tamerlanu).
Poslednjih godina života preneo je deo kraljevskih dužnosti na svog brata Fernanda od Antekere, koji će biti regent Kastilje sve dok Enrikeov sin, [[Huan II od Kastilje]] nije postao punoletan.
Ред 58:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Henry III of Castile}}
| |||