Константин I Асен Тих — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м kutijica biografija |
м portal biografija |
||
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Константин -{I}- Асен Тих''' је био [[Бугарска|бугарски]] [[цар]] од [[1257]]. до [[1277]]. године. Владавинина Константина -{I}- Асена Тихог поклопила се са периодом унутрашњих немира и непријатељским најездама.
Константин -{I}- је син племића из [[Скопље|Скопља]], са именом Тихомир, ожењеног ћерком српског великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]]<ref name="РТ">{{ГА-РТ|Стране=52}}</ref>. Био је ожењен три пута, с тим што име прве супруге као и деце са њом нису познати.
Ред 24:
На бугарски престо га је довела група [[Бољари|бољара]] 1257. године након убиства цара Михаила Асена и кратке владавине севастократора Коломана. Године 1261. [[Митцо Асен]], зет Јована Асена -{II}-, је био одлучно поражен, након чега је тражио азил код византинског цара [[Михајло VIII Палеолог|Михајла -{VIII}- Палеолога]]. Да би осигурао своју позицију владара, Константин је прихватио име Асен и оженио је [[Ирена Никејска|Ирену Никејску]], ћерку [[Теодор II Ласкарис|Теодора -{II}- Ласкариса]] и Јелене Бугарске, ћерке [[Иван Асен II|Ивана Асена -{II}-]].
Од [[1259]]. до [[1261]]. Константин је био у сукобу са [[Угарска|Угарском]] коју је предводио [[Бела IV]]. Почетни мађарски упад 1259. довео је да Константин следеће године поврати Северин. Под вођством будућег краља Стефана V Мађари су успели да узму поново [[Северин (град у Румунији)|Северин]] а онда [[Видин]] и [[Лом (Бугарска)|Лом]] 1261. Бугари су повратили ове градове под вођством руског принца [[Јаков Стетослав|Јакова Стетослава]], коме је успупљена аутономија над територијом Видина како би одржавио контант између Бугарске и Мађарске.
===Сукоб са Византијом===
Године [[1263]]. Византинци су упали у [[Тракија|Тракију]], заузели Филипопољ и кренули су ка [[Софијa|Софији]], али су их потисли Угари. У очајању, Константин је склопио савез са монголском [[Златна Хорда|Златном хордом]] из јужне [[Русија|Русије]]. Удруженим снагама продрли су скоро до самог [[Константинопољ]]а 1264. Међутим, када су се [[Татари]] повукли с пленом, Константин је био принуђен да се повуче празних руку.
После смрти његове супруге Ирене [[1268]], Контантин је покушао да се помири са Михајлом -{VIII}- Палеологом, оженивши његову рођаки Марију Кантакузин 1269. Међутим, свађа око обећаног мираза, града Несебара, нису довели до побољшања односа. Бугарска је ушла у савез са [[Карло I Анжујски|Карлом -{I}- Анжујским]], који је планирао кампању против Византије са циљем успостављања [[Латинско царство|Латинског царства]].
Михајло -{VIII}- је узвратио оженивши Еуфросину, ћерку Ногаја кана Зланих хорди, који су опљачкали Бугарску 1274. Такође је присуствовао Другом лионском конзилу на коме је покушао уједињење цркава, чиме је распламсан сукоб са Бугарском која се противила уједињењу.
У последњим годинама владавине, Константин је био делимично парализован након пада са коња. Власт је била у рукама [[Марија Кантакузин|Марије Кантакузин]], која је прогласила свог сина Михајла Асена -{II}- за ковладара убрзо након његовог рођења [[1272]]. Марија је током 1270-их интензивно радила на односима са Византијом, а најпре је покушала а затим и успела да отрује Јакова Светослава [[1276]].
| |||