Алмогавери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м portal španija |
||
Ред 19:
'''Алмогавери''' су били горштаци из [[Краљевина Арагон|краљевине Арагон]], људи одрасли на падинама [[Арагон|арагонско]]-[[Каталонија|каталонских]] [[Пиринеји|Пиринеја]] и [[Теруел (провинција)|теруелских]] планина у околини месташца [[Албарасин]]. Иако су првобитно потицали из [[Арагон]]а, редове алмогавера су чинили припадници разних народа. У почетку су то били [[Каталонци]], [[Навара|Наварци]] и [[Баски|Баски]] чија је властела имала политичке везе са арагонским краљевима, као и [[мосарапи]] - хришћани који су живели на територији под муслиманском влашћу, и који су доведени у Арагон у једном од "ослободилачких" похода на муслиманске територије, као и муслимански одбегли робови. Касније, кад су отишли да ратују на Исток, такође су у своје редове примали [[Грци|Грке]] и [[Турци|Турке]]<ref name="Engl" />.
Војна огранизација алмогавера је била веома једноставна. Делили су се на обичне војнике (''алмогавери''), капетане (''алмокадани'') и вође (''адалиди''). Обично су се организовали у мале групе 5-15 људи. Њихове вође, адалиди, били су способни људи које су они сами бирали између својих редова путем гласања, а на основу заслуга и храбрости показаних у борби. Ова једноставна структура организације и могућност напредовања без обзира на порекло је стварала међу овим ратницима истински чврсте везе чије су најбитније карактеристике биле пре свега оданост и верност према другу саборцу.
У ратна времена, када су их упошљавали разни владари као плаћеничку војску и када би њихови редови нагло бројчано порасли, волели су да се ставе под команду неког од племића, не зато што су се сматрали неспособнима за команду, него што им је племићко име гарантовало поштовање и легитимитет.
Алмокадани и адалиди су ратовали на [[коњи|коњ]]има, међутим, према историјским изворима изгледа да су више волели да се боре пешке раме уз раме са својим друговима, иако су имали изузетно добре коње задобијене у пљачкама. Непобедивост алмогавера у биткама се заснивала на лукавој тактици, муњевитим и надасве силовитим нападима или заседама, способношћу кретања по неприступачним, високим и каменитим теренима, као и велика агилност и покретљивост<ref name="Engl" />. Одбацивали су све што би им отежавало брзо кретање. Тешки оклопи и наоружање, толико карактеристични за [[средњи вијек|средњи век]] није их интересовало; алмогавери су постали специјалисти у руковању лаким бацачким оружјем, као на пример кратко копље које су звали ''аскона'' ({{јез-кат|ascona}}) и које су бацали са толиком силином да су били способни да пробију штит противника, или дуги широки нож који су звали ''култељ'' ({{јез-кат|coltell}})<ref> You-Tube: Спот у коме је драматизована јуриш/битка алмогаверса и где се могу видети како су изгледали ножеви звани ''култељ'' [http://www.youtube.com/watch?v=bfRwBSeP__o&mode=related&search= клик]</ref>. Од одеће су, и зими и лети, користили само кратку тунику и широки кожни појас, а на ногама су носили само сандале од коже. Понекад би користили и мале штитове, али су углавном ишли без њих.
Развили су веома импресивну тактику застрашивања непријатеља. Са собом су увек носили камен кремен којим су ударали о оштрице ножа пре него што би се упустили у битку уз застрашујуће ратне покличе који су утеривали страх у кости непријатељима. У битку су улазили уз поклик: "Пробуди се, челику!" ({{јез-кат|Desperta, ferres!}}), "Сант Ђорди! ({{јез-кат|Sant Jordi!}}; [[Свети Георгије|Свети Ђорђе]], који је каталонски светац заштитник), или "Арагон!".<ref name="Engl" /><ref name="Рамон">[[Рамон Мунтанер]]: Хронике (на енглеском) [http://www.yorku.ca/inpar/muntaner_goodenough.pdf извор]</ref>.
Ред 70:
== Издаја и убиство Руђера де Флора ==
Осим Михајла, Ђеновљани су такође почели да кују заверу против алмогаверса. Испричаше цару да се алмогаверси припремају да крену против њега, да је Етенса дошао не да би помогао у борби против Турака, него како би помогао заверу против цара, како се краљ Сицилије, Федерико, спрема да дође са 12 бродова у помоћ алмогаверсима, међутим, Андроник им није поверовао. Међутим, с друге стране, Михаило је такође говорио цару против алмогаверса и указивао му на њихову неотесаност и арогантност, јер су ови, пошто је плата каснила, малтретирали наоколо грчке сељаке, и тиме указивао на опасност која им је претила од ових неукротивих ратника<ref name="Monkada21"> Монкада: 21. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_23_ извор]</ref>.
Ускоро је Михајло прешао са речи на дела. Почетком априла [[1305]]. године, кобазилеј Михајло се налазио у граду [[Адријанопоље|Адријанопољу]]. Позвао је Руђера де Флора под изговором да жели да прослави његове величанствене победе. Руђерова жена, Марија, као и многи капетани, покушаше да одврате свог адила од пута, јер им тај позив није слутио ни на шта добро. Међутим, Руђер је одбио све савете и напустио Галипоље са пратњом од 1.300 људи, што алмогаверса што коњаника, и кренуо пут [[Адријанопоље|Адријанопоља]], не слутивши шта му се тамо спрема.
Михајло га је лепо дочекао и није ничим показивао своје намере. Организовао је [[банкет]] на коме се пило и јело више дана. Коначно, последњег дана Руђеровог боравка, у салу где су гости и домаћини јели, упао је Георгиос, вођа [[Алани|Алана]], са својим људима који су такође били византијски плаћеници, и после кратке борбе, уби Руђера де Флора и одсече му главу<ref name="Monkada27"> Монкада: 27. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_23_ извор]</ref>, а Алани све алмогаверсе из пратње побише и раскомадаше.
Међутим, ту није био крај страдања каталонских плаћеника. У [[Хераклеја|Хераклеји]] и [[Родосто|Родосту]], где су се налазиле истурене јединице алмогавера, десио се прави покољ - у Родосту, група алмогавера који су били део једне амбасадорске групе, била је ухваћена, убијена и раскомадана, да би се касније ти исти комади њихових тела нашли изложени на пијаци, окачени о месарске куке<ref name="HyV" /><ref name="Рамон" />.
Ред 83:
Свестан свог злочина, али чврсто решен да заврши оно што је почео, Михајло се упутио ка Галипољу на челу војске која је бројала 30.000 војника. [[Беренгер Етенса]], који је изабран на место Руђера де Флора, имао је само 3.300 алмогавера и око 200 коњаника. Међутим, Каталонци, не само да се нису уплашили, него су чак објавили рат византијском цару<ref name="Рамон" />. Уместо да сачека византијску војску у Галипољу, Етенса се укрцао на брод са 800 алмогавера на 5 галија и кренуо пут Хераклеје, где је стигао по ноћи, напао град и поклао скоро све становништво<ref name="HyV" /><ref name="Рамон" />.
Пошто је добио вести о покољу, цар [[Андроник II Палеолог|Андроник]] је сакупио још једну војску која се придружила Михајлу који је био на путу ка Галипољу. [[Беренгер де Етенса|Етенса]], кад је сазнао за ову другу војску, пошао јој је у сустрет са неких 800 људи и уништио је. Међутим, на повратку, наишао је на ђеновљанску галију чији га је капетан позвао да дође са изговором да је хтео да га упозна. Међутим, радило се о заседи, те су Етенсу, како је ступио на ђеновљански брод, заскочили и заробили, те су га одвели за Ђенову<ref name="HyV" /><ref name="Рамон" />.
Како је каталонско-арагонска дружина опет остала без вође, ставише опет на гласање то питање и изгласаше [[Бернат де Рокафорт|Берната де Рокафорта]] за новог вођу.
Ред 89:
Дана [[7. јун]]а [[1305]]. године, алмогаверска војска је код [[Галипоље|Галипоља]] изашла у сусрет византијској војсци принца Михајла. Алмогавери, знајући да се сукобљавају са бројчано далеко надмоћнијим непријатељем, јуришали су у очајнички напад. [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]] тврди да су тог дана 10.000 Византинаца изгубило животе на бојном пољу, док су губици на каталонско-арагонској страни били незнатни. Принц Михајло је успео да побегне, међутим, ускоро је опет окупио војску и пошао у још једну битку, код [[Апрос]]а, коју је такође изгубио.
Од тада, па током две пуне године, Византинци се нису усуђивали да поново изазивају сукобе. То време су алмогавери искористили за непрекидну пљачку и масакре по целој Грчкој, а посебно у [[Тракија|Тракији]] и околини [[Истанбул|Константинопољ]]а. Такође нису заборавили на Родосто и у једном муњевитом нападу сравнили су град са земљом. Родосто, каже [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]], престао је да постоји. Цела [[Тракија]] је била опустошена. Пошто су им били потребни бродови како би превезли огроман плен који су сакупили током својих напада и [[пљачка|пљачки]], напали с [[Ђенова|ђеновљанске]] [[брод]]ове који су били укотвљени у граду [[Стенија|Стенији]], на неких 200 километара од [[Истанбул|Константинопољ]]а. Напали су град, спалили га и домогли се [[галија]].
[[Алани]] и њихов вођа Георгиос, убица [[Руђер де Флор|Руђера де Флора]], нису ништа боље прошли. Напали су их кад су се ови спремали на одлазак кући по истеку уговора о најамништву који су имали са [[Византијско царство|Византијом]]. Напали су их и до једног масакрирали.
Ред 100:
Од овог момента па на даље, извори су прилично непрецизни. Рокафорт се вероватно, такође борио за вођство са принцем Фернандом од Мајорке (сином [[Ђауме II од Мајорке|Ђаумеа II од Мајорке]]), кога је [[Федерико II од Сицилије]] послао као свог представника, те се зарад моћи, одрекао верности Федерику и ставио у службу франачког принца [[Шарл де Валоа|Шарла де Валое]]<ref>El fin de los templarios[http://www.uv.es/~ivorra/Historia/SXIV/1305.htm клик]</ref>. Изгледа да је желео да се прогласи краљем Грчке те је зато ступио у везу са '''Тибоом Сепојем''' ({{јез-фр|Tibaut de Cepoy}}) који га је међутим, [[1308]]. године ухапсио и послао у Напуљ, где је Рокафорт умро од глади у затвору. Извори такође наводе да су га сами алмогавери ухватили и предали због терора који је увео након смрти Етенсе<ref name="HyV" />.
Након нестанка Рокафорта, алмогавери су следећих седам година ратовали у служби франачких властелина, да би се на крају сукобили са франачким грофом од [[Атина|Атине]], '''Готијеом де Бријеном''' ({{јез-фр|Gautier de Brienne}}), зато што је овај одбио да их плати за војевање у његовој служби против [[Тесалија|Тесалије]] и [[Турци|Турака]]. Године [[1311]]. после крваве битке, алмогаверси заузимају [[Грофовија Атина|грофовију Атину]], да би нешто касније створили још једну алмогаварску грофовију, [[Неопатрија|Неопатрију]], које су ускоро постале заборављени вазали [[Круна Арагона|Круне Арагона]].
Седамдесет и седам година се вијорила "[[сењера]]" на брду [[Партенон]]. Године [[1388]]. други ратници са [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]], ратници који су долазили из [[Краљевина Навара|Наваре]], отели су алмогаверима грофовију Атину. Након тога, алмогавери прелазе у легенду<ref name="HyV" />.
Ред 113:
Ови и други списи нађени у Дубровачком архиву говоре о великој активности у Дубровнику тих година када се Стефан Дечански припремао за предстојећу битку на Велбужду. Стефан тражи најамнике. Неки Каталонци чекају на новац да стигне из Србије. Њихово оружје је већ на Бојани на путу ка Србију. Уговара се превоз и прављење хлеба за најамнике. Такође постоје записи о једном каталонском вођи који иступа као озваничен заповедник каталонских најамника код краља Србије<ref name="Динић" />.
Међутим, не постоје чврсти докази који би засигурно потврдили учешће Каталонаца у бици код Велбужда. У сваком случају, од разних група каталонских најамника који су тих година боравили у Дубровнику, многе нису реално могле учествовати у бици. Према проф. Динићу, они који су били у Дубровнику у априлу и јуну 1330. године, имали су реално могућност да стигну до 28. јула и да учествују у бици, међутим, не постоје чврсти докази да су они то и учинили. Затим, радило се о малој групи људи (свега 6 особа), мада додуше, проф. Динић износи претпоставку да су такође могли бити представници неке веће групе каталонских плаћеника<ref name="Динић" />. Што се тиче августовске, највеће групе, не постоји никаква реална могућност да су учествовали у српско-бугарском сукобу. Они су се нашли у Дубровнику између 4. и 15 августа и или нису стигли на време у бој или су у то доба већ били напустили Србију. Подаци којима се располаже говоре у корист прве опције<ref name="Динић" />.
Српски извори не помињу никакве стране плаћенике у бици код Велбужда<ref name="Динић" />.
Ред 125:
*[[Каталонска освета]]
== Спољашње везе ==
{{портал|Шпанија}}
* [http://www.almogavares.net Almogávares/Алмогавери]
*[http://www.almogavares.foros.ws FORUM]
*[http://www.berenguerderocafort.com/el_escultor.htm Изглед једног алмогавера виђен очима вајара дон Антонија Колмеира]
| |||