'''Свети Линo''' († [[79]]) је био један од [[Седамдесет апостола|Седамдесеторице апостола]], први римски [[епископ]], кога је за епископа поставио [[апостол Петар]].
Према предању ЛинoЛино је син извесног Ерколана из Волтера у регији [[Тоскана]]. На месту где му је била кућа у којој је живео у [[Волтер]]у је [[1480.]] године подигнута [[Црква (грађевина)|црква]]. ''[[Liber pontificalis]]'' о њему наводи да је први прописао правило да и жене покривене главе могу улазити у цркву (тада, вероватно, још увек [[синагога|синагогу]] јер [[хришћани]] у том раном периоду нису имали своје цркве). ''Liber'' преноси да су већ тада коришћени термини [[епископ]], [[презвитер]] и [[ђакон]], тј. надзорник, старешина и помоћник.
Период ЛинoвогЛиновог епископства веже се за време када је дошло до рушења [[Јерусалимски храм|Јерусалимског храма]] по налогу [[Тит]]а сина цара [[Веспазијан]]а. Хришћани су то протумачили као остварење Христовог пророчанства о казни за Јевреје ''јер неће остати ни камен на камену од храма''. С друге стране хришћани су веровали да спасење долази врло брзо јер [[Бог]] се послужио Римљанима да казни Јевреје.
''Liber'' наводи да је Лино страдао као мученик тако што му је одсечена глава. Наведен је чак и датум [[23. септембар]] [[76]]. године.
