Хамурабијев законик — разлика између измена

'''Хамурабијев законик''' представља најпознатији и најбоље сачувани [[законик]] древне [[Месопотамија|Месопотамије]]. Пронађен је [[1902]]. године у [[Иран|иранском]] граду Сузи, где га је као ратни плен однео еламићански краљ Шутрук Нахунт у [[12. век п. н. е.|12. веку п. н. е.]]. Текст је исписан на стени од црног диорита, високој 2,62 -{m}-. Данас се чува у музеју [[Лувр]]. Законик је превео на [[француски језик|француски]] оријенталист Шел а на српски језик га је превео професор Чедомир Марковић 1925. године. На врху стеле налази се сликовни приказ [[бог]]а сунца Шамаша, како седи, и [[Хамураби]]ја док стоји у наклону пред њим. Бог надахњује владара да донесе свој законик, али владар врши законодавну делатност. Законик је настао у последњим деценијама владавине Хамурабија (владао [[1728. п. н. е.|1728]]—[[1686. п. н. е.|1686. п. н. е.]]).

Хамурабијев законик правна питања решава од случаја до случаја, те не постоје опште правне одредбе. Питања која су решена обичајним правом се не налазе у законику. Иако се позива на божанско порекло, законик не садржи [[религија|религијске]] одредбе и казне. Законик садржи 282 прописа, на почетку законика су одредбе о процесу суђења ( до чл.5 ), део о имовинским односима (до 126.), део породичног права (до чл 195.), кривични закони (до 220) и на крају о различитим пословима и услугама до задњег члана. Битна особина законика јесте да се његове правне норме односе на појединачне случајеве и не познаје апсктрактну правну норму.