Клијање семена — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.1) (Робот додаје: et:Idanemine |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Клијање''' је процес избијања [[клица|клице]] из [[семе]]на.
[[Слика:epi hipo.jpg|мини|лево|300п|Типови клијања: хипогеично код [[Цер (дрво)|цера]] и епигеично код [[буква|букве]] R- радикула (коренак), H- хипокотил (део стабла испод котиледона), E- епикотил (део стабла изнад котиледона), K- котиледони.]]
Да би семе клијало потребни су следећи услови:
*[[вода]]
Линија 7 ⟶ 8:
*топлота
Семе прво упија воду, набубри, пуца [[семењача]] и
Процес клијања завршава се када се на клици појаве први [[лист]]ови и [[биљка]] може самостано да живи. До тад користи хранљиве материје из [[семе]]на.
== Типови клијања ==
Биљке клијају на два начина: '''надземно''' (епигеично, фанерокотиларно)и '''подземно''' (хипогеично,криптокотиларно). После пробијања радикуле кроз микропилу код епигеичног клијања издужује се хипокотил износећи семењачу и котиледоне ван земље. Код хипогеичног клијања котиледони остају затворени у семењачи, хипокотил остаје кратак, а епикотил се издужује износећи примарне листове ван земље. Познати су и прелазни облици ова два начина - епихипогеично клијање (код сребрног јавора '''''Acer sacharinum''''')) Епигеично клијање имају четинари, јавор, јасен, липа..., а хипогеично гинко, кестен, храст, дивљи кестен, гвоздено дрво, глицинија...
== Литература ==
Стилиновић, С. (1985) Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Београд: Шумарски факултет
== Види још ==
| |||