Битка код Баточине (1804) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
|страна2=<center>{{flagicon|Ottoman Empire|1453|size=50px}}<br>[[Отоманска империја]]
|заповедник1 = [[Слика:Flag_of_Serbia_(national).svg|25px|border]] [[Карађорђе Петровић]]<br>[[Слика:Flag_of_Serbia_(national).svg|25px|border]] [[Ђука Филиповић]]<br>[[Слика:Flag_of_Serbia_(national).svg|25px|border]] [[Димитрије Парезан]]<br>
|заповедник2 = {{flagicon|Ottoman Empire|1453|size=25px}} [[Мусеин Ганић]]†<br>{{flagicon|Ottoman Empire|1453|size=25px}} [[Тосун ага]]
|јачина1=
|јачина2=
Ред 34:
Заузевши положаје, [[26. март]]а почео је нов напад устаника.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Турци и Арбанаси су одлучили да се повуку према Јагодини где су требали да се састану са Кучук Алијом и да даље наставе према Београду.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Међутим на путу према Јагодини, у шуми Рогот чекали су их устаници на челу са Ђуком Филиповићем и Димитријем Парезаном, па су Турци одлучили да излаз траже према [[Кијево (Баточина)|Кијеву]] кроз Кијевски поток.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 70.</ref>
Карађорђе сачека да се удаље од Баточине, па крене за њима и сутигне их на Кијевачком потоку између [[Кијево (Баточина)|Кијева]] и [[Доброводица|Доброводице]]. У окршају падне око четристо Турака. У бици су погинули и [[Мусеин Ганић]] и [[Јусуф-ага Климентић]], док се [[Тосун ага]] спасио и побегао у Јагодину. Уз то устаници задобију богат, између осталог 275 пушака и девет барјака.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref><ref>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912. стр. 66.</ref>
==Последице==
Ред 41:
О овој бице ће писати и стране новине. [[Француска|Француски]] лист „Монитер“ је у борју 245., [[12. април]]а писао о овом боју:<ref>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912. стр. 66.</ref>
{{цитат|''Пре неки дан била је врло крвава борба, код Баточине. Устаници су опколили ово место где се налазило 400 турака, који су се очајнички бранили и тек после борбе од неколико часова они су уступили јачој сили али су готово сви исечени.}}'' Према овом листу погинило је и 100 српских устаника.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 76.</ref>
Поред осталих и ова победа устаника биће у песми опевана:<ref>В.Десница, Историја Србије у делима Великана, Београд 1980. стр. 200.</ref>
''{{цитат2|После затим Црни Ђорђе стиже.<br/>И опколи Крагујевац брже;<br/>Па к’ удари брже на Кучук Алију<br/>И учини борбу страшну,<br/>И ту Кучук-Алију разбише,<br/>К Баточини после отидоше,<br/>И на Турке тамо ударише,<br/>У ханове они с’ затворише<br/>после Срби јуриш учинише<br/>и Ханове Турске попалише,<br/>и ту тријест рањених Турака,<br/>изгореше жалосна им мајка,<br/>седамдесет на месту остаде,<br/> друге шпијун одатле изведе,<br/>пак одатле почеше бегати,<br/> к Јагодини што брже градити<br/>Ал’ их срете Ђорђе Петровићу,<br/>И Стефан Баша-Јаковљевићу,<br/>Храбра војска и њ’ удари,<br/>за четри сата их терали,<br/>ту сто тријест Турака падоше,<br/>на путу мртви остадоше,<br/>и убише Хусеин-Ганића,<br/>А и Јусуф-Агу Климентића.}}
''
| |||