Глума — разлика између измена

 

Suština glume je potisnuti sebe da bi mogli postati neko drugi. Svest o tome da ubeđenja grade karakter, kao i sećanje na vreme kada nisu imali izgrađen karakter [[Глумац|glumcima]] pomaže da shvate da se najpre moraju psihički vratiti u svoje [[detinjstvo]] i početi da razmišljaju kao deca. Po sposobnosti da se vrati u takvo stanje meri se [[kvalitet]] glumca, neki od najvećih glumaca koji su glumili krajnje teške dramske uloge zapravo su omiljeni dečiji glumci. Iz tog stanja glumac polako počinje prihvatati karakter lika koji treba tumačiti. Predrasude i ubeđenja lika nekada su vidjiva iz samoga teksta gde lik ističe svoje ideale, dok se u drugim slučajevima karakter poprima uživljavanjem u svaku misao iskazanu u tekstu, mozaik misli se sklapa i dobija se karakter. Jedna od najvećih grešaka u razmišljanju glumca početnika jeste da je gluma, naročito pozorišna posvećena [[publika|publici]]. Publika je zapravo izvor energije koju glumac prihvata dok je na [[scena|sceni]], kanališe je tokom interakcije na podijumu i vraća publici. Najbolji način da publika shvati poruku scene jeste da preuzme vibracije koje su prošle kroz interakciju likova. Gluma se zapravo igra za [[Интеракција|interakciju]]. Interakcija glume zrači u svim pravcima i pomaže da svako oseti ono što je osećao pisac tokom pisanja dela.

 

[[Категорија:Филм]]