Вајоц Џор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: az, bg, cs, cy, de, eo, es, et, fa, fi, fr, hy, id, it, ja, ka, ko, mk, ne, nl, no, os, pl, pnb, pt, ru, sco, sv, tr, uk, vi, war, zh |
|||
Ред 45:
==Историја==
[[Датотека:Noravank-astvatsatsin-IMG 2015.JPG|мини|д|220п|Богородичина црква у манастиру [[Нораванк]], из [[1339]]. године]]
Подручје Вајоц Џора је као и цела [[Јерменска висораван]] насељено од најранијих времена људске историје. Најстарије је насеље ''Моз'' које вероватно датира из периода другог миленијума пре нове ере. Током [[средњи век|средњег века]] подручје је било у саставу историјске покрајине [[Сјуник]] у оквиру [[јерменско краљевство|Јерменског краљевства]]. Из тог периода очуване су бројне цркве и манастири, а посебан значај у духовном, али и културном смислу имали су манастири [[Нораванк]] из [[10. век|-{X}- векa]], Танат из [[8. век|-{VIII}- века]] и Гндеванк из [[10. век|-{X}- века]].
Посебно је важан био манастир [[Танат (манастир)|Танат]], који се налази 5 км северно од града [[Јехегнаџор]]а, у оквиру којег је деловао [[Гладзорски универзитет]] основан [[1282]]. године.<ref>-{А. АБРААМЯН. [http://www.historyarmenia.org/index.php?option=com_content&view=article&id=169%3A2010-08-29-09-32-14&catid=44%3A-history&Itemid=105&lang=ruГЛАДЗОРСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ. Краткий очерк] — Ереван: АЙАСТАН, 1983.}- Приступљено 22. јануара 2012.</ref> Иако је ова школа била активна само до [[1338]].<ref>-{http://www.gladzor.am/GladzorRus/rusmenu.htm ИСТОРИЯ УНИВЕРСИТЕТА ГЛАДЗОР.}-</ref> за кратко време је постала културни и научни центар целе тадашње Јерменије. Ту су се поред верских предмета изучавали и језици, математика, развијена је била и преписивачка делатност те сликање минијатура, толико својствених јерменском средњевњковном сликарству.
У доба [[Руско Царство|Руског царства]] ово подручје је било у саставу Јереванске губерније.
==Демографија==
Према подацима статистиче службе Јерменије (АРМСТАТ) Вајоц Џор је најређе насељена провинција Јерменије са свега 55.800 становника у [[2010]]. години (са 1,7% удела у популацији земље), или у просеку 24 ст/км².<ref>-{[http://www.armstat.am/file/article/marz_10_44.pdf "Marzes of the Republic of Armenia and Yerevan City in Figures, 2010".] National Statistical Service of the Republic of Armenia (ARMSTAT).}-</ref> Године [[2002]]. у [[административна подела Јерменије|марзу]] је живело 53.230 становника.<ref>-{[http://www.armstat.am/file/article/marz_07_e_32.pdf "RA Vayots Dzor Marz".] Marzes of the Republic of Armenia in Figures, 2002-2006. National Statistical Service of the Republic of Armenia. 2007.}-</ref> Основу популације чине [[Јермени]], од којих је велики број расељен из [[Нагорно-Карабах|Карабаха]] након [[1990]]. године.
Марз је у административном погледу подељен на три области које гравитирају ка три градска центра: [[Јехегнаџор]]у, [[Џермук]]у и [[Вајк]]у и на 41 руралну заједницу. Административни центар је град Јехегнаџор.
<div align="center">
{| id="toc" style="margin: 0 3em 0 3em"
|-
| bgcolor="#FBCEB1" | <center>'''Градови у Вајоц Џору'''<br />по броју становника у [[2010]].</center>
|-
|
<table width="600" border="0" cellspacing="1" cellpadding="0">
<tr align="left">
<td width="35%" style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;font-weight:bold;">'''1.''' [[Јехегнаџор]]</td>
<td width="15%" style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;">8.200</td>
<td width="35%" style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;font-weight:bold;">'''2.''' [[Џермук]]</td>
<td width="15%" style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;">6.200</td>
</tr>
<tr align="left">
<td style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;font-weight:bold;">'''3.''' [[Вајк]]</td>
<td style="font-family:Verdana, Arial;font-size:10px;">5.900</td>
</tr>
</table>
|}
</div>
==Привреда==
Привреда почива на пољопривреди где доминирају мања сеоска домаћинства, а у новије време развија се и планински (зимски резорт Џермук) те верски туризам.
Од најранијих времена у овој области је развијено виноградарство и производња вина. Вино се производи од локалних сорти помешаних са сепарави сортом. Лоза се узгаја у питомијим котлинама на андморским висинама између 1.400 и 1.800 метара. Сточарство и ратарство је знатно слабије развијено.
Важан извор прихода је и флаширање минералне воде „''Џермук''“.
===Саобраћај===
Кроз марз пролазе важне саобраћајнице које повезују северни део земље и главни град Јереван са [[Сјуник]]ом и [[Иран]]ом на југу и [[нагорно-Карабах|Нагорно Карабахом]] на истоку. саобраћајно је веома важан и пут Јехегнаџор-Мартуни који овај део Јемреније повезује са [[Језеро Севан|Севанским језером]].
Планирана је изградња железнице која би повезивала Јереван са Ираном преко Вајоц Џора и Сјуника.<ref>-{Левон ОГАНЕСЯН. [http://www.golos.am/index.php?option=com_content&task=view&id=34985&Itemid=37 Golos Armenii — Вайоц-Дзор:ВОЗМОЖЕН ПРОРЫВ.]}- Приступљено 22. јануара 2012.</ref>
==Галерија==
<center>
<gallery widths="140" heights="140px" perrow=4 caption="Вајоц Џор у сликама">
Датотека:Noravank.JPG|[[Нораванк]]
Датотека:Areni chrch.jpg|[[Богородичина црква (Арени)|Црква свете Богородице]] у месту Арени из [[1321]].
Датотека:Djermuk.JPG|[[Џермук]]
Датотека:Jermuk Waterfall4.jpg|Минерални извори код Џермука
Датотека:Areni-1 cave panorama.jpg|[[Аренске пећине]]
Датотека:Gndevank Monastery.jpg|Манастир Гндеванк, X—XIII века
Датотека:Řeka Arpa.jpg|Долина реке [[Арпа]]
</gallery>
</center>
==Видети још==
* [[Јерменија]]
* [[Нораванк]]
* [[Гладзорски универзитет]]
* [[Јехегнаџор]]
==Референце==
| |||