Телесна температура — разлика између измена

*'''[[Топлотно зрачење|Радијација (зрачење) топлоте]]'''. У простору у коме влада нормална собна температура, наго тело емитује радијацијом (зрачењем) око 60% укупно одате топлоте.<br /> Одавање топлоте радијацијом (зрачењем) је одавање топлоте у облику [[Инфрацрвено светло|инфрацрвеног]] топлотног зрачења, које чини једна врста [[електромагнетски таласи|електромагнетских таласа]]. Већина емитованих инфрацрвених зрака који зраче из тела има таласну дужину од 5 до 20 микрометара, што је 10 до 30 пута више од таласне дужине светлосних зрака. Сва тела која имају температуру већу од [[апсолутна нула|апсолутне нуле]] емитују [[топлотно зрачење]]. Зато људско тело зрачи топлотне зраке у свим правцима. Међутим топлотне зраке амитују и [[зид]]ови и други предмети у непосредном окружењу тела. Ако је [[температура]] тела виша од температуре околине, већа количина топлоте зрачи из тела према околини него према телу.▼

*'''[[Кондукција|Кондукција (преношење) топлоте]]'''. Директним преношењем [[топлота|топлоте]] са површине тела на друге предмете (нпр столицу или кревет) одаје се само незнатна количина топлоте (око 3%). Ако на столицу седне нага особа, из његовог тела ће се топлота брзо пренети на столицу и за неколико минута ће се изједначити температура столице и његовог тела. Истовремено столица постаје и изолатор који спречава даље значајније одавање топлоте из тела особе која седи на њој.▼

**''[[Конвекција|Конвекција топлоте]]''. Одвођење топлоте из тела струјањем [[ваздух]]а обично се назива »''одавање топлоте конвекцијом''«. Овим механизмом топлота се прво мора пренети на ваздух, а затим се конвекцијским струјањем одводи даље. Незнатно струјање, готово увек постоји у близини тела, јер ваздух који додирује [[кожа|кожу]] тежи да се са ње издигне чим се загреје. Зато потпуно голо тело, у умерено загрејаној просторији, без јачег струјања ваздуха губи око 12% сопствене топлоте, због одвођења у ваздух те због конвекцијског струјања ваздуха. ▼

**''Расхлађивање ветром''. Када је тело изложено [[ветар|ветру]] слој [[ваздух]]а који се налази у непосредној близини [[кожа|коже]], надопуњује се новим ваздухом много брже него иначе, па се губитак топлоте одвођењем зато повећава. Ако је брзина ветра мала, учинак на одавање топлоте приближно је пропорционалан другом корену брзине ветра (нпр. [[ветар]] [[брзина|брзине]] од око 4 км/час расхлађује отприлике два пута интензивније од ветра брзине 1 км/час.▼

*'''[[Испаравање|Евапорација (испаравање) топлоте]]'''Кад вода испарава са површине тела са сваким грамом испарене воде ода се око 2,4 кЈ топлоте. Са површине коже и из плућа неприметно испари око 0,6 литара воде на дан. Овим процесом из тела се непрекидно ода око 50 до 60 кЈ топлоте на сат. Ово неосатно испаравање воде кроз кожу и плућа организам не може контролисати у циљу регулације температуре, јер настаје услед непрекидне дифузије молекула воде кроз кожу и кроз респирацијске површине без обзира на површину тела. Међутим регулацијом знојења одавање топлоте испаравањем може се регулисати.<br />''Испаравање као нужан механизам за расхлађивање при врло високим температурама''. Радијацијом и кондукцијом се топлота одаје из тела радијацијом и кондукцијом, докле год је температура виша од температуре околине. Али када је температура околине више виша од температуре коже тело не одаје топлоту радијацијом и кондукцијом него је прима. У таквим условима је испаравање је једини начин на који се тело може ослободити топлоте. Зато било који чинилац који спречава испаравање када је температура околине виша од температуре коже узрокује да температура тела расте. ▼