Википедија

Исхемија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Хронична исхемија: испаравке и допуне
Ред 20:
 
== Акутна исхемија ==
Акутна исхемија је нагли прекид артеријског [[крвоток]]а, узрокован прскањем (цепањем), компресијом, [[тромбоза|тромбозом]], [[емболија|емболијом]] или спазмом (грчењем) [[крвни суда|крвног суда]]. У органима са терминалном артеријском васкуларизацијом свака област, ткива добија крв од само једне артерије која се грана у виду дрвета. Између појединих огранака нема анастомозузначајне анастомозе. ПрекидањеСваки прекид циркулације у оштећеном терминалном (завршном) крвном суду проузрокује потпуну блокаду прилива крви у област коју тај крвни суд снабдева, што има за последицу недостатак кисеоника и других храњљивих материја у ткивућелијама којенапднутог он снабдеваткива. [[крв]]љу.Зато Слабијаслабија или отсутна васкуларизација у нападнутом ткиву, у акутној исхемији, може бити толико изражена да доведе до његовог изумирања <ref name="Siegel"/>. У терминалне артерије спадају артерије бубрега, мозга, слезине као и срчане артерије у односу на њихову функцију.
 
Степен тежине поремећаја у акутној исхемији после запушења артерије зависи од брзине настанка опструкције (запушења). Нагли прекид циркулације доводи до тешких оштећења. Ако се дејство препреке одвија полагано могућа је компензација, коришћењем споредних и заобилазних путева, али само под претпоставком да постоје [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Компензација није могућа код завршних или терминалних артерија ''(наведених у тексту горе)'' јер оне не поседују [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Додуше у организму постоје и функционално-терминалне анртерије, које имају анастомозе, али је њихова величина и густина недовољна да надокнади недостајући прилив [[крв|крви]]. Ако се бочне гране користе за заобилажење препреке и ако се прошире у одговарајућој мери настаје [[Колатерална циркулација|колатерални крвоток]]. За овај крвоток је карактеристрично да се постојеће анастомозе проширују, али се никада не стварају нови крвни судови.
Акутна исхемија у терминалним крвним судовима проузрокује безкрвну ткивну [[некроза|некрозу]] која се назива;
Акаутна исхемија проузрокује безкрвну ткивну некрозу која се назива и „белим инфарктом“ (у [[бубрег]]у), или размекшање (мацерација ако се некроза деси у [[Мозак|мозгу]]). У органима који имају богатију васкуларизацију настаје тзв „црвени инфаркт“ као последица некрозе у добо прокрвљеном ткиву (нпр у срцу, јетри, плућима). На удовима у површиним ткивима настају суве или влажне [[гангрена|гангрене]].
*''„белим инфарктом“'' (у [[бубрег]]у),
*''размекшање (мацерација)'' ако се некроза деси у [[Мозак|мозгу]]),
*''„црвени инфаркт“'' ако се некроза деси у добро прокрвљеним органима који имају богатију васкуларизацију (нпр у срцу, јетри, плућима).
 
[[Датотека:Pathogenesis Buerger's Disease-3.jpg|мини| центар| 400п|<center>Исхемија у патогенези болести крвних судова доњих удова</center>]]
 
Сува или влажна [[гангрена]]'' (најчешће на удовима и у површиним ткивима) надовезује се на исхемијом претходно насталу некрозу инфекцијом некротичног ткива бактеријама.
 
== Хронична исхемија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Исхемија”