Википедија

Исхемија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Хронична исхемија: допуне и исправке
Ред 34:
 
== Хронична исхемија ==
Хронична исхемија је последица дуготрајног процеса у организму (примарне болести[[болест]]и) који постепено због хроничних или субакутних промена њихових зидова сужава или стенозира лумен артеријеартерија, (као што се то нпр. дешава код [[атеросклероза]], атером)атерома, или запаљења артерија) и смањује проток [[крв]]и (срчана инсуфицијенција)<ref name="Siegel"/>. Како се стеноза [[артерија]], и снабдевање [[крв]]љу развија постепено, не долази до [[некроза|некрозе]], него настаје [[атрофија]] [[паренхим]]а са умножавањем, хијалинозом и склерозом везивно-ткивног интерстицијаума.
 
===Хронична исхемија мозга===
У [[мозak|мозгу]] хронични недовољни прилив [[крв]]и доводи селективног ишчезавања [[ганглијe|ганглијских ћелија]] у кори, док [[глија]] и [[везивно ткиво]] остају очувани. Због тога се дефекти [[паренхим]]а замењују пролиферисаном глијом. Тако настају ситни глиозни ожиљци, са сликом кортикалне гранулаrne атрофије мозга, која представља морфолошки еквивалент артериосклеротичној сенилној деменцији ({{јез-лат|dementio senilis}}).
 
===Хронична исхемија у бубрезима и панкреасу===
У '''бубрезима''' долази до атрофије и дедиференцијације тубула, колапса капиларних петљи гломерула са облитерацијом гломерула и стварањем ожиљка. Развија се црвена грануларна атрофија, односно атеросклеротични смежурани бубрег ({{јез-лат|nephrosclerosis}})
 
У '''панкреасу''' долази до атрофије и ишчезававања ћćелије паренхима и [[Лангерхансова острвца|Лангерхансових острваца]], са појавом њихове хијалинозе.
 
===Хронична исхемије срчаног мишића===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Исхемија”