Исхемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Хронична исхемија: допуне и исправке |
→Хронична исхемија: допуне и исправке |
||
Ред 36:
Хронична исхемија је последица дуготрајног процеса у организму (примарне [[болест]]и) који постепено због хроничних или субакутних промена њихових зидова сужава или стенозира лумен артерија, (као што се то нпр. дешава код [[атеросклероза]], атерома, или запаљења артерија) и смањује проток [[крв]]и <ref name="Siegel"/>. Како се стеноза [[артерија]], и снабдевање [[крв]]љу развија постепено, не долази до [[некроза|некрозе]], него настаје [[атрофија]] [[паренхим]]а са умножавањем, хијалинозом и склерозом везивно-ткивног интерстицијаума.
Иако нису у потпуности проучени сви процеси у хроничној исхемији, сматра се да је главна покретачка снага за некротички процес, ћелијску смрт, а врло вероватно и друге процесе, појава [[слободни радикали|слободних радикала]] и пероксинитрита у раним или касним фазама исхемије <ref>ROBERTSON G. S., XU D. G., NICHOLSON D. W. (1998) ''Identification of neurons undergoing apoptosis following transient global and focal ischemia by immunohistochemical detection of conformationally active caspase-3.'' Soc. Neurosci. Abstr. 24:1225.</ref><ref> POHORECKI R., BECKER G. L., REILLY P. J., LANDERS D. J. (1990) ''Ischemic brain injury in vitro: protective effects of NMDA receptor antagonists and calmidazolium.'' Brain Res. 528:133–137.</ref>.
===Хронична исхемија мозга===
У [[мозak|мозгу]] хронични недовољни прилив [[крв]]и доводи селективног ишчезавања [[ганглијe|ганглијских ћелија]] у кори, док [[глија]] и [[везивно ткиво]] остају очувани. Због тога се дефекти [[паренхим]]а замењују пролиферисаном глијом. Тако настају ситни глиозни ожиљци, са сликом кортикалне гранулаrne атрофије мозга, која представља морфолошки еквивалент артериосклеротичној сенилној деменцији ({{јез-лат|dementio senilis}}).
| |||