Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

'''Традиционално кинеско писмо''' или '''традиционални кинески знакови''' су један од два стандардна сета штампаних [[кинеско слово|кинеских слова]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи уда истицањуби разликесе истакла разлика према традиционалним знаковима још једног стандардизованог сета — [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.

Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонг Конг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[континентална Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина их упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2}}</ref>, али број штампане литературе уса упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[континентална Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. [[Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму]] још дугоувек траје међу кинеским заједницама.