Мали Иђош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: sl:Mali Iđoš |
Историја, додао |
||
Ред 26:
== Историја ==
Преци већине данашњих житеља на ове просторе стигоше у пролеће [[1769]]. године из Сентандреја, жупанија Бекеш. При поновном насељевању око стоседамдесеторо њих село је градило на обе обале потока Криваја (Бачер).<br>
Током XVIII и [[XIX век]]а на ово подручје се досељавају [[Немци]], [[Мађари]] и други народи. Код Малог Иђоша се 1849. одиграла [[Битка код Малог Иђоша|битка између мађарских и аустријских трупа]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив [[Ловћенац]].▼
▲Током XVIII и [[XIX век]]а на ово подручје се досељавају [[Немци]], [[Мађари]] и други народи. Код Малог Иђоша се [[1849]].год. одиграла [[Битка код Малог Иђоша|битка између мађарских и аустријских трупа]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив [[Ловћенац]].
Мали Иђош лежи насред Бачке, у котлини брежуљака Телечка. Њено већинско становништво чине [[Мађар]]и, [[Црногорци]] и [[Срби]]. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо [[1476]]. године без неведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Два села су била у данашњим атарима Иђоша, судећи бар по називима других наведених места. Међутим 14 година раније у једном документу се помиње пуста Хеђештхурол (Hegyesthurol). 16. фебруара [[1462]]. године на молбу своје мајке [[Историја Мађарске|краљ Маћаш,]] као украс Ержебетином двору поклања сва места и пусте наведене у документу. [[Село]] се у историјским документима помиње до овог догађаја. Међутим унутрашњост земљине коре говори нешто друго. Ископине из [[1906]]-[[1907]] говоре о добу сеобе народа Једна од наших заоставштина из [[1522]]. године – где додуше фали део који се односи на Иђош – је [[харачки тефтер|харачки списак]] који је веома значајан запис. Кметови Јохана Хегешија у селу Девечер (данашњи назив атара северно од Србобрана), [[кмет]]ови Бласиуса Хегешија у селу
Бетерен (Бетер је вероватно део данашњег Темерина) су плаћали харач.
Пропаст краја почео је [[1514]]. године. Устанак [[Ђерђ Дожа|Доже Ђерђа]] осим материјалне штете, конфисковања стоке однео је и неизмерно много људских живота. Поврх свега десио се и пораз код [[Мохачка битка|Мохача. ]]
Сулејман и и његови везири су са својом војском након победе на повртаку прошли пределом између [[Дунав]]а и [[тиса|Тисе]]. Институционална владавина турака започиње након пада Будима, [[1541]]. године. Након мохачке погибељи и село је опустошено али се не зна тачно када. Чињеницу о изумирању села потврђује сегедински турски запис за порез [[1553]]-54 године. Овом запису претходи сегедински устанак против турака из [[1552]]. године. Након почетничке среће становници Реске беже у Иђош испред турске војске, где их и затиче пописивање за порез.
Касније у турским записима о порезу Мали Иђош се помиње у суботичком пашалуку са 18 [[кућа]] порезника од [[1580]]. до 1582. године, Велики Иђош са 17 кућа порезника [[1580]]. године и са 23 [[кућа]] поразника [[1590]]. године. [[1652]]. године Иђошани порез плаћају Ференцу Вешеленију. [[1655]]. године када се спроводило даривање имања оба Иђоша прелазе у власништво Адама Вешеленија. Оба села пропадају до краја [[XVII век]]а. [[1703]]. године обе пусте се још помињу као засеоци из турског доба. Током спровођења мера везаних за погранични појас, када се између осталог записују имања камаре, оба села се помињу као пусте. На једном документу се називају Киш Хиђош и Наги Хигијош а на другом -{Parvohygoš i Magnohygioš.}- Недуго затим камара даје у закуп атаре оба села деградирана у пусту.
Велики утицај за одлуку о насељавању пуста Мали Иђош и Велики Иђош имао је Антал Котман [[1763]]. године. У свом извештају о локацијама, обе пусте је обележио као погодне за насељавање. Наново насељавање је водио Пал Крушпер, директор сточарства камаре. Убрзо након што је објавио насељавање Малог Иђоша, јавили су се [[мађар]]и католици из Бекешсентандраша из жупаније Бекеш који су били вољни да се населе уз одређена права.
Мали Иђош је [[1769]]. године директор сточарства камаре обележио као место за дошљаке. Насељеници су стигли марта исте године. Поводом тога 21. март се од [[1994]]. године обележава као дан села. Највећи догађај током историје у селу везује се за револуцију 1849. године. 14. јула мађарска војска је под вођством Рихарда Гујона извојевала своју последњу победу над Јелачићевом војском.
<ref>[http://www.kishegyes.rs/article_list.php?lg=sr&id_level_3=1 Званична веб-страна Наше село Мали Иђош ]</ref>
*'''Црква Свете Ане'''
Општина је [[1771]]. године саградила светилиште, док је милостиви, Kамара [[1788]]. године саградила данашњу цркву. Црква саграђена у част Св. Ане је дужине 35 м, ширине 13 м, торањ је висок 35 м, док је целокупна површина 526 м². Оргуље које и дан данас функционишу саградио је Иштван Ковач, мајстор из Сегедина. Црква је више пута преуређивана. Последње преуређење већих сразмера датира из [[1939]]. године. Споредни олтари и проповедаоница су тада смештени на место где и данас стоје.
Поред главног има и три споредна олтара који су грађени у поједностављеном барокном стилу. Слика главног олтара је дело мајстора Јосипа Франциска Фалконерија и представља Блажену Девицу између Св. Ане и Св. Јоакима. Слика је урађена [[1791]]. године у Будиму. Слике споредног олтара су дело [[Мор Тан |Мора Тана,]] ({{Јез-мађ|Than Mór}}) ([[1828]]-[[1899]]) сликара пореклом из Старог Бечеја, настале у Пешти [[1868]]. године. Једна слика представља Св. Јосифа, тесара из Назарета, вереника [[Марија (мајка Исусова)|Девице Марије,]] са малим [[Исус]]ом на рукама.
*'''Село'''
Село има: предшколску установу, основну школу, библиотеку, дом здравља. Каријера многих писаца, ликовних уметника, глумаца, музичара, новинара потекла је из овог села. Носиоци културних збивања је КУД Петефи Шандор. Име спортског клуба Еђшег тренутно представљају фудбалери, шахисти и рукометашице. Манифестације које одишу духом, а дешавају се једном годишње су: Домбош Фест, Ана дани, и Дани Чепе Имреа. -{So-Besed (Szó-Beszéd)}- је локални лист који се објављује једном месечно. Наше ватрогасно друштво је основано пре 130 година. У селу успешно делује више цивилних организација.
== Привреда ==
| |||