Нажалост, гледајући развој пантомиме кроз различите епохе, не можемоможе се наћи опис који се преносио и развијао са колена на колено, вецвећ само неке ћелијефрагменте, којекоји су насталенастали под одређеним околностима говорног или музичког театра као један неми, телесно изражени театар.
Пантомима антике и данашња, модерна пантомима се разликујеразликују једна од друге. Прва форма пантомиме је настала у античко време. У [[Стара Грчка|Грчкој]], глумци су играли митолошке тематике које су гледаоцима биле познате. [[КорХор]] који се састојао од 30 до 40 особа је певао или коментарисао глумчеве намере на сцени. Арена је примала и до 20.000 посетилаца, и глумци су користили велике маске теи стајали на високим штаповима како би обили виђенвиђени са великог одстојања. Касније, у старом [[Рим]]у настаје једна театар форма театра која у средиште пажње ставља немог солисту, пантомимичара. Пантомима је у староместаром Риму била јако популарна, а глумци веома цјењеницењени.
Почетак [[17. век|17. века]] је друга ћелија у развоју уметности пантомиме. Настала је под сасвим другачијим околностима. Неким театрима, законом није било дозвољено да говоре, док су неки театри имали привилегије говора. Глумци који су играли у тишини, кроз покрете су тражили нове театралне путеве и на тај начин успевали да избегну закон привилегираних. Италианска Цоммедиа[[Комедија dellдел артеАрте]] која је са својим карактерима АрлекинаАрлекином, КолумбинеКолумбином, КапитанаКапетаном, ПанталонеаПанталонеом и са својим карактер маскама имала је највећи утицај на театре широм Европе.
Почетком 18 века, у Паризу је наступао легендарни [[Жан Гаспард Дебурау]] (Жан Гаспард Дебиро) у улози Пиеррот (Пјероа) у Тхèàтре дес Фунамбулес. Његова фигура је меланхолицни, вечно заљубљени Пиеррот са дугим белим костимом, који у тишини подноси бол неузвраċене љубави, стајала је тада у контрасту са карактерима [[мелодрама|мелодраме]] које су тада биле у [[мода|моди]].
