|
#Преусмери [[Никола Радојчић]]
{{Биографија
| име = Nikola
| презиме = Radojčić
| слика = F-267_3.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Nikola Radojčić
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Nikola Radojčić''' ([[Kuzmin]], [[29. avgust]] [[1882]] – [[Beograd]], [[12. novembar]] [[1964]]) je bio [[srpski istoričar]] i [[САНУ|akademik]]. Njegov sin [[Светозар Радојчић|Svetozar]], bio je [[istoričar umetnosti]] i akademik.
==Biografija==
[[Слика:konferencija-mira.jpg|мини|Etnografsko-istorijska sekcija na mirovnoj konferenciji u Parizu|150п|десно]]
Osnovnu školu je učio u rodnom mestu, gimnaziju u Sremskoj Mitrovici i Sremskim Karlovcima. Studirao je na fakultetima. u [[Grac]]u, [[Zagreb]]u, [[Jena|Jeni]] i [[Minhen]]u. Imao je veoma značajne učitelje kakvi su bili [[Matija Murko]], [[Hajnrih Gelcer]], [[Konstantin Jireček]], [[Karl Krumbaher]].
Studije je zaokružio doktoratom: Dva poslednja Komnena na carigradskom prijestolju (štampan kao knjiga 1907).
Bio je zatim godinu dana profesor istorije u Karlovcu, a 1908-1920. profesor u [[Sremski Karlovci|Sremskim Karlovcima]] u školi u kojoj je nekad učio. Kao ekspert je učestvovao 1919. u radu jugoslovenske delegacije na [[Pariska mirovna konferencija, 1919|Konferenciji mira u Parizu]]. Prelom u njegovom životu i naučnom radu nastaje 1920. kada je izabran za profesora srpske i hrvatske istorije na novootvorenom univerzitetu u [[Ljubljana|Ljubljani]].
Dve decenije je proveo radeći u slovenačkoj sredini, gde je uživao veliki autoritet zbog svog naučnog rada i gde je vršio uticaj na učenike. U vreme sloma jugoslovenske države prelazi u Beograd, gde biva na kraju rata uključen u obnovljeni rad Univerziteta, što je imalo za posledicu penzionisanje 1945, kada je zavedena nova vlast. Posle toga njegova aktivnost je pretežno vezana za SANU ( [[Srpska akademija nauka i umetnosti]]) u kojoj je bio 1934. izabran za dopisnog, a 1938. za redovnog člana.
Aktivno je učestvovao u organima instituta obrazovanih u krilu Akademije (Istorijski institut, Vizantološki institut), njihovim publikacijama, podsticao je i pomagao početnike u naučnom radu.
Radojčić je bio marljiv i plodan pisac, aktivno prisutan preko pola veka u razvoju srpske istoriografije. Po tematici svojih radova i metodu Radojčić je bio izraziti individualista. U grupi istoričara koji su rad započeli u prvoj deceniji XX veka Radojčić je najmanje zahvaćen filološkom orijentacijom i najviše otvoren za podsticaje koji dolaze iz vizantologije i evropske istoriografije.
U prvom periodu svoga naučnog rada Radojčić nastavlja vizantološku tematiku iz disertacije. Tu su rasprave o gospodarima grada Proseka (1909), prvoj ženidbi [[Stefan Prvovenčani|Stefana Prvovenčanog]] (1912), kojima će se kasnije priključiti sistematski rad na vizantijskim piscima XI-XII veka: Kako su nazivali Srbe i Hrvate vizantijski istorici XI i XII veka (1926), Vesti Ane Komnine o Srbima (1927), a kasnije pisci iz vremena Kosovske bitke (1928,1931,1932).
Raspravama ''Ruvarčeva težnja za istinom'' (1909) i ''Aleksandar Stojačković kao istoričar'' (1911) započinju Radojčićeva istraživanja o razvoju istorijske misli kod Srba, kojima je ostao privržen do kraja života. Retko se dešava da jedna oblast nauke bude u tolikoj meri plod rada jednog čoveka kao što se desilo sa istorijom srpske istoriografije koju je stvorio i razvio Radojčić. Sistematski karakter njegovih napora, vidljiv i u drugim tematskim oblastima, pada u oči kod radova o istoričarima. Obrađivao ih je pojedinačno, neke značajne kao što su [[Јован Рајић|Jovan Rajić]] i [[Ilarion Ruvarac]] iz više raznih uglova, zaokruživao studije posebnim knjigama (Orbin 1950, Rajić, 1952), pružao podatke o istoričarima u Narodnoj enciklopediji SHS (preko 70 članaka), odazivao se nekrolozima prilikom smrti savremenika. Nije dospeo jedino da studije o istoriji istoriografije kruniše sintezom. Položio je osnove za istoriografiju XVIII veka (1951, 1961).
U ljubljanskom periodu počinje i sistematski rad Radojčića na istoriji srpskog prava i državnog uređenja. U bibliografiji njegovih radova prepoznatljiva su dva tematska kruga, jedan koji se odnosi na državne sabore i posle manjih studija donosi kapitalnu knjigu: Srpski državni sabori u srednjem veku (1940), i drugi, prostraniji, koji obuhvata [[Dušanov zakonik]]. Radojčić je oživeo interesovanje za Dušanov zakonik zamrlo u decenijama posle pojave Novakovićevog izdanja (1898). Započeo je sa proučavanjem vizantijskih izvora prepoznatljivih u Dušanovom zakoniku (1924) da bi se kasnije posvetio proučavanju i temeljnom opisivanju svakog značajnijeg rukopisa i zaokružio rad svojim izdanjem Zakonika (1960), kome je ambicija bila da se što je moguće više približi prvobitnom tekstu, ostavljajući po strani promene nastale u toku upotrebe ovog zakonskog spo-menika. U studijama o tipu države i zakonodavstvu R. se suprotstavio tradicionalnom pristupu pravnih istoričara sklonih da na srednji vek projiciraju modernu pravnu sistematiku i dogmatiku. Radojčić je imao sreću da mu bude povereno izdavanje teksta [[Stefan Lazarević| Zakona o rudnicima despota Stefana Lazarevića]] (1962), spomenika koji je bio tek otkriven i dospeo je u posed SANU.
Radojčić se bavio i istorijom Bosne, pre svega istoriografijom, a zatim i pojedinim temama o kralju [[Stefan Tvrtko I Kotromanić|Tvrtku]]: Obred krunisanja bosanskog kralja Tvrtka I (1948), Tvrtkovo venčanje (1957), bosanski grb (1929) i dr.
Posle vizantijskih pisaca dragocenih za srpsku istoriju Radojčić se bavio i domaćim piscima, anonimnim autorom [[Letopis Popa Dukljanina|Barskog rodoslova]] (to je naziv koji je Radojčić predložio umesto Letopisa Popa Dukljanina), Teodosijem, kome je davao čak i hronološku prednost pred Domentijanom (što nije bilo prihvaćeno u nauci), arhiepiskopom Danilom i njegovim Zbornikom. Istorija srpskog srednjeg veka i istorija srpske istoriografije nesumnjivo su glavna polja Radojčićeve aktivnosti. Pored toga on je bio veoma zainteresovan i za XVIII vek, ne samo za istoričare toga doba, već i za kulturno stanje naroda, prostor koji je nastanjivao, ustanove koje je tada stekao. Radojčić je nastojao da se potpunije osvetli XVIII vek i njegov značaj u ukupnom razvoju srpskog naroda, ali podsticaji u tome pravcu ostali su bez odjeka.
==Literatura==
*Д. Ј. Поповић, Прво предавање проф. др Николе Радојчића у нашем разреду, Зборник МС ДН13-14 (1956) 305-308;
*Ј. Радонић, Академик Д-р Никола Радојчић као испитивач историјских извора, на истом месту 309-310;
*Дака Поповић, Педесетогодишњи рад Николе Радојчића на развитку српске историографије, на истом месту 311-320;
*К. Петровић, Једно кратко раздобље из живота и рада професора др Николе Радојчића, на истом месту 321-323;
*Т. Петровић, Неколико речи у знак захвалности свом бившем професору, на истом месту 324-326;
*В. Saria, Nikola Radojčić (1882-1964), Südost-Forschungen 23 (1964) 333-334;
*Д. Страњаковић, H. Радојчић, Гласник СПЦ 37 (1956) 130-140;
*Ђ. Сп. Радојичић, Никола Радојчић, Зборник МС ДН 39 (1964) 177-180; М. Лесковац, Н. Радојчић, ЛМС 395 (1965) 96-97;
*Đ. Sp. Radojičić, L'academcien Nikola Radojčić (1882-1964), Bulletin scientifique, Section B: Sciences humaines 7-8 (1965) 193-195;
*Ђ. Сп. Радојичић, Гласник САНУ 16 (1965) 153-155;
*M. Костић, Научно животно дело Николе Радојчића, ИЧ 15-16 (1965) 595-601;
*S. Ćirković, Nikola Radojčić (29. VIII 1882-12. XI1964), JIČ 4 (1964) 158-159;
*К. Milutinović, Nikola Radojčić istoričar, Studije iz srpske i hrvatske istoriografije, Novi Sad 1986,184-212 (првобитно у: Рад Матице српске 21 (1984) и
*Историјски записи 1-2 (1982); HE 3, 645-646 (Д. Поповић); ЕЈ 7, 23 (D. Sp. Radojičić).
==Bibliografija==
*Ljetopis JAZU 40 (1927) 138-141;
*Годишњак СКА 38 (1929) 176-183;
*Гласник ИД НС 10 (1937) 104-120;
*Зборник МС ДН 13-14 (1956) 327-347; ИЧ 14-15 (1965) 595-618; BLZ 9, br. 18362-18503; 11, br. 14779-14830.
== Spoljašnje veze ==
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=478 Biografija na sajtu SANU]
* [http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nikola-radojcic Istorijska biblioteka: Nikola Radojčić]
{{DEFAULTSORT:Радојчић, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1882.]]
[[Категорија:Умрли 1964.]]
[[Категорија:Митровчани (Сремска Митровица)]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Академици САНУ]]
[[bs:Nikola Radojčić]]
| 