Аграрна политика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 82:
== Аграрна политика у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца / Југославији ==
[[Слика:Territories ceded by Bulgaria to SCS Kingdom map.png|thumb|right|Територије предате Србији по Нејском мировном уговору (тамно наранџасто)]]
== Услови у Југославији после Првог светског рата ==
У Краљевину СХС/Југославију ушла је Србија ([[Северна Србија]] - подручје преткумановске Србије, увећано крајевима добијеним од [[Бугарска|Бугарске]] [[Нејски мировни уговор|Нејским уговором]] 1919 и Јужна Србија - подручје припојено у балканским ратовима) као област у чијем се једном делу још увек постојали феудални односи, али и као област са највише сеоског становништва од свих делова заједничке државе - чак 79,92%. У њој је [[1931]]. било 689.498 пољопривредних газдинстава, од којих је поседом до 2 хектара располагало 27,30%, а поседом 2 до 5 хектара 36,84% газдинства.
У Краљевини СХС/Југославији било је веома тешко спроводити конзистенту аграрну политику будућида је обухватала подручја која су се развијала под различитим економским и политичким условима, због чега су била на различитом ступњу развоја [[привреда|привреде]], посебно [[пољопривреда|пољопривреде]]. Општа аграрна политика није унапређењу пољопривреде посвећивала одговарајућу пажњу иако је она била главна привредна грана, од које је живело више од три четвртинестановништва икоја је у [[Национални доходак|националном дохотку]] и укупном [[извоз]]у учествовала са преко 50%.
Пољопривреда није имала одговарајућу техничку базу због веома скромне индустрије за производњу [[Пољопривредна механизација|пољопривредних машина]] у справа у још скромније производње [[вештачко ђубриво|вештачких ђубрива]] и заштитних средстава. За скоро све време Краљевине Југославије њена пољопривредна прерађивачка индустрија је, и поред изузетних услова за развој - стагнирала. Са неразвијеном пољопривредом цела држава, а посебно Србија, била је сировинска база пољпривредно-прерађивачке индустрије привредно развијених европских земаља. Из њих је она увозила пољопривредне машине, оруђа и разна друга средства потреба за пољоприврдну производњу, чија је примена, иначе, веома споро напредовала.
Као подручје са великим бројем пољопривредних газдинстава, у Србији се, више него у осталим [[покрајина]]ма, аграрна политика заснивала на развоју пољопривреде кроз [[сеоска газдинства]], као основне организационо-произвођачке јединице. Због преовлађивања газдинстава са малим и ситним поседом у Краљевини Југославији, а у Србији посебно, постојала је изразита аграрна пренасељеност која је, због неразвијене индустрије и других привредних грана, стварала вишак јефтине радне снаге. Он је био толико изражен да је у пољопривреди често било економичније користити јефтину радну снагу, него набављати скупе пољопривредне машине и оруђе, па чак и радну стоку. То је свакако успоравало напредак пољопривреде, на шта су додатно утицали и:
*агротехничка заосталост
*нестабилно [[тржиште]]
*недостатак јефтиног пољопривредног [[кредит]]а
*запостављеност пољопривреде у привредном систему заједничке државе
== Нова аграрна политика ==
Иако је из пољопривреде пристизао већи део укупног националног дохотка, држава је мало пажње посвећивала њеном унапређењу. [[Министарство пољопривреде]] и влада дуго нису имали разрађен план развитка пољопривреде, праћен одговарајућим економским мерама. Све до доношења јединственог Закона за унапређивање пољопривреде [[1929]]. углавном су само прихватане и оснаживане мере и прописи који су важили у појединим покрајинама пре стварања заједничке државе.
[[Слика:Bundesarchiv Bild 183-W0321-0009, Römhild, Meliorationsmaschine, Drainage.jpg|thumb|left|Пример Мелиорације у [[Немачка|Немачкој]]]]
== Стање пољопривреде пред Други светски рат ==
Али, ни после доношења овог закона није следило доследно спровођење одговарајућих аграрно-политчких мера ради унапређивања пољопривреде. Није вршена [[мелиорација]] ширих подручја, нити систематска одбрана од [[поплава]], комасација је остала скоро непозната, као и организована акција заштите од биљних и сточних болести. Нису чак потпуно и доследно спровођене ни аграрно-политичке мере општег значаја, попут [[аграрна реформа|аграрне реформе]] и колонизације, раздужења сељаштва и кредитирања пољопривреде, а у Србији још и привредна обнова од материјалне катастрофе у Првом светском рату, умногоме и зато што је сељаштвоизиграно у досуђивању и исплати ратне штете.
Због непотпуног и недоследног примењивања аграрно-политичких мера, али и веома тешких последица материјалног разарања у Првом светском рату, као и [[Велика криза|светске привредне кризе]], подручје Србије, разбијено на пет [[бановина]], ушло је у [[Други светски рат]] са изразито екстензивном пољопривредом, са недовољно рашчишћеним аграрним односима у Јужној Србији, веома ниском општом и пољопривредном просвећеношћу широких народних слојева, презадуженим сељаштвом и многим другим проблемима. Ти проблеми су у Другом свестком рату само увећани поновним страховитим материјалним разарањем и огромним људским жртвама, и то радно најспосбнијег дела нације.
| |||