Аграрна политика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 85:
[[Слика:Territories ceded by Bulgaria to SCS Kingdom map.png|thumb|right|Територије предате Србији по Нејском мировном уговору (тамно наранџасто)]]
=== Услови у Југославији после Првог светског рата ===
У Краљевину СХС/Југославију ушла је Србија ([[Северна Србија]] - подручје преткумановске Србије, увећано крајевима добијеним од [[Бугарска|Бугарске]] [[Нејски мировни уговор|Нејским уговором]] 1919 и Јужна Србија - подручје припојено у балканским ратовима) као област у чијем се једном делу још увек постојали феудални односи, али и као област са највише сеоског становништва од свих делова заједничке државе - чак 79,92%. У њој је [[1931]]. било 689.498 пољопривредних газдинстава, од којих је поседом до 2 хектара располагало 27,30%, а поседом 2 до 5 хектара 36,84% газдинства.
Ред 100:
*запостављеност пољопривреде у привредном систему заједничке државе
=== Нова аграрна политика ===
Иако је из пољопривреде пристизао већи део укупног националног дохотка, држава је мало пажње посвећивала њеном унапређењу. [[Министарство пољопривреде]] и влада дуго нису имали разрађен план развитка пољопривреде, праћен одговарајућим економским мерама. Све до доношења јединственог Закона за унапређивање пољопривреде [[1929]]. углавном су само прихватане и оснаживане мере и прописи који су важили у појединим покрајинама пре стварања заједничке државе.
Ред 106:
[[Слика:Bundesarchiv Bild 183-W0321-0009, Römhild, Meliorationsmaschine, Drainage.jpg|thumb|left|Пример Мелиорације у [[Немачка|Немачкој]]]]
=== Стање пољопривреде пред Други светски рат ===
Али, ни после доношења овог закона није следило доследно спровођење одговарајућих аграрно-политчких мера ради унапређивања пољопривреде. Није вршена [[мелиорација]] ширих подручја, нити систематска одбрана од [[поплава]], комасација је остала скоро непозната, као и организована акција заштите од биљних и сточних болести. Нису чак потпуно и доследно спровођене ни аграрно-политичке мере општег значаја, попут [[аграрна реформа|аграрне реформе]] и колонизације, раздужења сељаштва и кредитирања пољопривреде, а у Србији још и привредна обнова од материјалне катастрофе у Првом светском рату, умногоме и зато што је сељаштвоизиграно у досуђивању и исплати ратне штете.
| |||