Амплитудска модулација — разлика између измена

[[Слика:Amfm3-en-de.gif|Приказ модулације. На врху (црно) - сигнал информације. Средина (црвено) - амплитудноАмплитудско модулирани носилац. Дно (плаво) - фреквентно модулирани носилац.|мини|десно|200п]]

'''АмплитуднаАмплитудска модулација'''<ref>Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967., страна 154.</ref> <ref>Војна енциклопедија, Седми том, 1974, Београд: Војноиздавачки завод, страна 649.</ref> (амплитудска модулација) је врста [[модулација|модулације]] при којој се [[амплитуда]] сигнала носеће [[фреквенција|фреквенције]] мијења пропорционално сигналу корисне [[информација|информације]]. Централна носећа фреквенција се држи константном. Уз [[фреквентна модулација|фреквентну]] и [[фазна модулација|фазну модулацију]], представља једну од три основне врсте модулације.

Ако је сигнал информације аналогни сигнал (глас, музика), амплитуда сигнала носеће фреквенције ће се мијењати континуално у одређеном амплитудномАмплитудском опсегу. Ако је сигнал информације дигитални сигнал, амплитуда сигнала носеће фреквенције може имати двије или више дискретних вриједности. У најједноставнијем облику ''амплитуднеАмплитудске импулсне модулације'' АИМ (енг. -{ASK, Amplitude Shift Keying}-) амплитуда може да се одржава на једној вриједности за дигиталну нулу, а на другој за јединицу.

Из овога можемо видјети да постоје три начина модулације, овисно о томе на који начин се мијења носилац. То су амплитуднаАмплитудска, фреквентна и фазна модулација.

Обична амплитуднаАмплитудска модулација, уз синусоидални корисни сигнал једне фреквенције, уз носећу фреквенцију производи и горњу и доњу бочну фреквенцију. За посебне примјене потискује се: носилац, доњи или горњи бочни опсег фреквенција. Тако се при једнобочној амплитуднојАмплитудској модулацији (енг. -{Single Side Band, SSB}-) преноси само један бочни опсег. У [[радио-пријемник|радио-пријемнику]] за једнобочну модулацију се поново успоставља носећа фреквенција уз помоћ посебног [[осцилатор]]а.

Тада добијамо амплитудноАмплитудско модулирани сигнал са два бочна опсега и са фреквенцијом носиоца:

Примјер шеме добијања амплитудноАмплитудско модулираног сигнала је дат на слици.

[[Функцијски генератор]] -{VG2}- представља носиоца [[синусоида|синусоидалног]] таласног облика фреквенције 200 -{kHz}- и амплитуде 10 -{V}-, док први функцијски генератор -{VG1}- представља модулишући сигнал за који је узет једноставни синусоидални тест тон фреквенције 1 -{kHz}- и амплитуде 10 -{V}-. Напон напајања -{Vcc}- износи 30 -{V}-. НПН [[биполарни транзистор]] Т1 појачава ова 2 сигнала. Једносмјерна компонента је уклоњена уз помоћ кондензатора -{C2}- (који представља прекид за једносмјерни сигнал). АмплитудноАмплитудско модулисани сигнал се добја на отпорнику -{R3}-.

Комерцијалне радио станице у опсегу [[дуги талас|дугих таласа]], [[средњи талас|средњих таласа]] и [[кратки таласи|кратких таласа]] користе амплитуднуАмплитудску модулацију. Користи се и за пријенос сигнала слике у бежичном [[телевизија|телевизијском]] систему, и за многе друге жичне и бежичне комуникационе системе.

Предност амплитуднеАмплитудске модулације над фреквентном у радио комуникацији је потребан ужи фреквентни опсег, а мана слабија отпорност на [[сметње]].

[[ru:АмплитуднаяАмплитудская модуляция]]