Амплитудска модулација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Амплитудска модулација'''<ref>Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967., страна 154.</ref> <ref>Војна енциклопедија, Седми том, 1974, Београд: Војноиздавачки завод, страна 649.</ref> (амплитудска модулација) је врста [[модулација|модулације]] при којој се [[амплитуда]] сигнала носеће [[фреквенција|фреквенције]] мијења пропорционално сигналу корисне [[информација|информације]]. Централна носећа фреквенција се држи константном. Уз [[фреквентна модулација|фреквентну]] и [[фазна модулација|фазну модулацију]], представља једну од три основне врсте модулације.
 
Ако је сигнал информације аналогни сигнал (глас, музика), амплитуда сигнала носеће фреквенције ће се мијењати континуално у одређеном Амплитудскомамплитудном опсегу. Ако је сигнал информације дигитални сигнал, амплитуда сигнала носеће фреквенције може имати двије или више дискретних вриједности. У најједноставнијем облику ''Амплитудскеамплитудске импулсне модулације'' АИМ (енг. -{ASK, Amplitude Shift Keying}-) амплитуда може да се одржава на једној вриједности за дигиталну нулу, а на другој за јединицу.
 
==Могући облици модулације==
Ред 22:
* &theta; = фазни угао
 
Из овога можемо видјети да постоје три начина модулације, овисно о томе на који начин се мијења носилац. То су Амплитудскаамплитудска, фреквентна и фазна модулација.
 
==Носилац и бочни опсези==
Обична Амплитудскаамплитудска модулација, уз синусоидални корисни сигнал једне фреквенције, уз носећу фреквенцију производи и горњу и доњу бочну фреквенцију. За посебне примјене потискује се: носилац, доњи или горњи бочни опсег фреквенција. Тако се при једнобочној Амплитудскојамплитудској модулацији (енг. -{Single Side Band, SSB}-) преноси само један бочни опсег. У [[радио-пријемник|радио-пријемнику]] за једнобочну модулацију се поново успоставља носећа фреквенција уз помоћ посебног [[осцилатор]]а.
 
==Особине АМ==
Ред 34:
Претпоставимо било какав облик модулишућег сигнала (док је таласни облик носиоца углавном [[синусоида]] или [[косинусоида]]), тада ће његов спектар после модулације изгледати као на слици.
 
Уопштено говорећи амплитудскоамплитудно модулисани сигнал се добија продуктном модулацијом (производом) носиоца и модулишућег сигнала у такозваним продуктним [[модулатор]]има.
 
Тада добијамо Амплитудскоамплитудно модулирани сигнал са два бочна опсега и са фреквенцијом носиоца:
 
:<math>y(t) = A\cdot \sin(\omega_c t) + \begin{matrix}\frac{AM}{2} \end{matrix} \left[\sin((\omega_c + \omega_m) t + \phi) + \sin((\omega_c - \omega_m) t - \phi)\right].\,</math>
Ред 61:
гдје је <math>\Delta Im</math> највећа промјена амплитуде укупне струје када нема модулације а <math>ImN</math> амплитуда струје носеће фреквенције када нема модулишућег сигнала.
 
За разне вриједности индекса модулације ''-{m}-'' имамо и различите таласне облике.
Уколико је индекс амплитудске модулације ''-{m}-'' једнак нули, тада кажемо да није извршена модулација и имамо само носилац (носећу фреквенцију). Исто тако ако је индекс амплитудске модулације ''-{m}-''>1 кажемо да је сигнал премодулисан и за њега се не може извршити процес [[демодулација|демодулације]] (не можемо више добити оригинални модулишући сигнал). Што се тиче електронских кола за реализацију амплитудске модулације, њих има више и могу се на различите начине реализовати.
 
==Примјер добијања АМ сигнала==
Примјер шеме добијања Амплитудскоамплитудско модулираног сигнала је дат на слици.
[[Слика:medo5.gif|мини|200п|]]
 
Ред 71:
 
==Примјена==
Комерцијалне радио станице у опсегу [[дуги талас|дугих таласа]], [[средњи талас|средњих таласа]] и [[кратки таласи|кратких таласа]] користе Амплитудскуамплитудску модулацију. Користи се и за пријенос сигнала слике у бежичном [[телевизија|телевизијском]] систему, и за многе друге жичне и бежичне комуникационе системе.
 
Предност Амплитудскеамплитудске модулације над фреквентном у радио комуникацији је потребан ужи фреквентни опсег, а мана слабија отпорност на [[сметње]].
 
==Литература==